Piše: Tomo MARIĆ
Milorad Mažić, fudbalski sudija sa zaštitnim znakom FIFA, ovogodišnji dobitnik „Zlatne povelje Miljan Miljanić“, jedan je sasvim običan, mlad i dostojanstven čovek.
Pokazao je to i na manifestaciji „Dan fudbala“, u organizaciji Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala, održanoj minulog ponedeljka u Banjaluci.
Milorad Mažić, atipični čovek sa Balkana: pristojan, kulturan, obazriv, nenametljiv, susretljiv, obrazovan, elokventan, elegantan... sve bi pristajalo da bude: diplomata, ambasador, mirotvorac, univerzitetski profesor, svetski putnik... baš sve.
Međutim, on, Milorad Mažić, svojim znanjem, umećem i samoprijegorom izborio se da bude u privatnom životu doktor ekonomskih nauka, a u javnom evropski i svetski fudbalski sudija. Cilj je ostvario učenjem, odricanjem, darovitošću, upornošću, šarmom, ljubavlju i otmenom skromnošću.
Rušio je i ere i barijere, ne brzopleto i ne po svaku cenu, već strpljivošću, korak po korak, baš po Biblijskim životnim i stvaralačkim principima.
Uspeo je u potpunosti, ispunio ljudsku misiju, ali ne posustaje – zna šta hoće i kuda je pošao.
Veliki fudbalski svet, i ne samo fudbalski, nama često nejasan i nerazumljiv, sve je to prepoznao i obilato nagradio.
Milorad Mažić, atipični Balkanac iz Srbije, bez lažne skromnosti, postao je, mimo fudbala, univerzalni obrazac za put „dobre nade“, ili srpski rečeno – živi putokaz da iza nas, sa svojom prošlošću i kulturom, ima mesta u velikom svetu koji je „lopta šarena već sto miliona godina“.
Poznavajući dobro, uz dugogodišnje druženje i saradnju, velikog Miljana Miljanića, pouzdano i znam šta bi rekao na činjenicu da je Milorad Mažić ovogodišnji dobitnik „Zlatne povelje Miljan Miljanić“.
Sigurno bi mu poručio ono što je i sam radio celi svoj trenerski i ljudski vek, pogotovo kad je bio na vrhuncu moći i uticaja:
- Mažiću, nikad se nemoj umoriti od otvaranja vrata sveta za fudbalsku Srbiju i njen narod!
Milorad Mažić, sasvim običan mlad čovek, baš lepo zvuči, ne samo zbog mladosti i ne samo zbog običnosti.
