Piše: Slavko BASARA

Boks je, po svom karakteru, jedna od najprimitivnijih sportskih grana, ali je uredovan tako da mrga od 120 kila među konopcima ne može da bije „štiglica“ od 50 i kusur kilograma.
Nema smisla! Nije ni moralno.
Sapunica oko izbora selektora „A“ reprezentacije BiH posle smene Safeta Sušića je završena izborom Mehmeda Baždarevića za novog „vojskovođu“ koji treba da odvede „Zmajeve“ na Evropski šampionat u Francusku 2016. godine.
Džaba „Zmajevima“ krila ako nemaju uglja za vatru.
Fudbalski savez Republike Srpske je posle sankcionalnih tumbanja i normalizaciono-komitetlijskog pokušaja uticaja opet bitan faktor na fudbalskim prostorima dejtonske zemlje. Shvatili su to i u Sarajevu, u prvom redu predsednik FS BiH Elvedin Begić koji je pri izboru novog selektora samo Boga molio „da Srbi dignu ruku“.
U Banjaluci i Republici Srpskoj razumiju svu muku ovih podneblja, ali isto tako žele da ako poštuju i budu poštovani.
Povetarci koji svakodnevno donesu ponekog komarca i u ovim zimskim, ali nimalo hladnim, ipak, opakim, vremenima nisu nikakva prijetnja za najpametnijeg na ovim podnebljima. Ustvari komarac i slon nikada nisu, niti će kada, da budu u istoj kategoriji.
Eventualni ujed može da bude duhovitog karaktera uz opasku: „'ajde beži mali, da ne nastradaš!“
I stvarno, pred novu rundu izbora selektora od mlade reprezentacije do pionirske povetarac sve jače pirka nanoseći „zujala“ koji ne veruju ni u vlastitu melodiju. Ali...
Tako je to na Balkanu.
Sad odjednom ti „kompozitori“, iza debelih tapaciranih vrata, kroje i prekrajaju već prihvaćenu i usklađenu melodiju pitajući se – zaboga, gde su nestale naše note?
Nisu ni postojale. To je bila iznajmljena roba za jeftin koncert.
Niko nije imao hrabrosti, a izgleda ni vremena, da im otvoreno, u lice kaže: „pa vaše note su falš“.
Fudbalski savez Republike Srpske može da poništi sam sebe ako pocepa predloge ranije upućene u Fudbalski savez BiH, usklađene na sastanku sa direktorom Tehničkog odelenja krovne kuće fudbala Denijalom Pirićem i na osnovu kriterijuma koje je pomenuti u Banjaluku doneo. Ali ko će u današnje vreme opšte nestašice i besparice trošiti papir na to, odnosno preimenovanje predloženih kandidata?
Komarac uvek iza sebe ostavi trag, bolan i svrabežljiv, ali njegova tinta nikada nije bila odlučujuća, niti glavna. Uglavnom netragom ispari.
Prođe i to...
A onda istini treba pogledati u oči.
Komarac i slon nikada nisu bili ista kategorija, makar se radilo i o fudbalu u kojem je, kao i u BiH, u svakom trenutku sve moguće!