Akcija Fudbalskog saveza Republike Srpske u Jablonecu i osvojeno drugo i treće mesto u pionirskoj konkurenciji koja je bila izuzetno jaka svedoči da se Savez iz Banjaluke nalazi na ispravnom putu kada je u pitanju omladinski fudbal.
Podneblje Republike Srpske uvek je bilo puno talenata koji su cenjeni širom Starog kontinenta, a pominjanjem imena Nevena Subotića, Save Miloševića, Miroslava Stevića, Željka Buvača, Vladimira Gudelja, Ognjena Koromana, Vinka Marinovića, Zvjezdana Misimovića, Velimira Sombolca, Tomislava Kneza, Zlatana Ibrahimovića... pa većine današnjih reprezentativaca Bosne i Hercegovine sve kažu.
Jedan od trenera koji je u Jablonecu, zajedno sa Radomirom Popovićem, vodio mlađe pionire (dečaci rođeni 2002. godine) bio je Aleksandar Škrba, trofejni igrač Boksita iz Milića i pouzdani prvotimac Glasinca sa Sokoca iz najboljih dana ovog kluba.
- Talentovana smo nacija, ali talenat nije sam dovoljan. Potreban je entuzijazam, rad, infrastruktura... mnogo je uslova i faktora koji određuju uspeh. U današnje vreme teško se dolazi do novca. I onaj koji bude namenjen fudbalu i najmlađima uvek nekim kanalima završi na drugoj strani. Naš fudbal nema dovoljnu podršku koju zaslužuje. Iskreno da kažem ni tretman – počeo je razgovor za Sportski Žurnal Aleksandar Škrba.
Na šta konkretno mislite i ciljate?
- Nemamo vetar u leđa od opštinskih i republičkih struktura. Nije izrađena nikakva strategija osim one u Fudbalskom savezu Republike Srpske koji sve ove akcije nosi. To međutim nije dovoljno jer je sve palo na leđa Saveza koji ne može sam da iznese priču od opšteg interesa. A svaki izlazak na međunarodnu scenu mnogo znači i za naš fudbal i za republiku. Plašim se da mnogi ljudi kod nas to ne razumeju, ili možda čak i neće da razumeju!
Zbog čega je to tako?
- Mnogo je sujete i onih koji jure lični interes, zavidni su što se oni ne pitaju i ne odlučuju. Entuzijazam je davno umro, jedino ga guraju još pojedinci. I kada neko nešto uradi što se njima ne sviđa, makar to bio i uspeh, onda taj bude izložen neargumentovanim kritikama, omalovažavanju, blaćenju, a oni kojima sujeta proradi dođu čak i do tog stadijuma da pokušaju da unište ono što je napravljeno. Zamaramo se krivim vrednostima, a one istinske guramo u zapećak. I onda se čudimo što nam je sve propalo, što nam je društvo dotaklo dno. A sami smo sebi krivi!
Gdje je izlaz iz takvog stanja i kako popraviti fudbal?
- Moramo svi da sednemo za sto, pogledamo se u oči i iskreno porazgovaramo šta, kako i kuda dalje. Improvizovanje će nas odvesti u krivom smeru. Evo, naprimer ove godine od takmičenja u Evropi odustali su rukometni klubovi Borac i Mira iz Prijedora, Košarkaški klub Igokea, Fudbalski klub Borac zbog dugovanja nema licencu za nastup na međunarodnoj sceni. Sada ja pitam: gde je svrha takmičenja u domaćim ligama? Ako uništimo sport, a blizu smo ambisa, ni naše društvo neće moći da opstane. Nije moje da se bavim politikom, ali budžet za sport jednog grada ne može da bude veći od budžeta Ministarstva sporta. To je apsurd!
Okrenimo se lepšim temama, kako ocenjujete nastup u Češkoj Republici?
- Pre svega velika je stvar što smo uopšte uspeli da otputujemo na jak turnir na kojem smo imali šta da prikažemo. Svaki izlazak za naše mlade igrače je veliko iskustvo, novo druženje i sticanje prijatestava, gradimo nove fudbalske mostove. Jedan takav izgradili smo i u Jablonecu. Drugo i treće mesto koja smo osvojili minulog vikenda su veliki podstrek za sve nas koji radimo u reprezentativnim selekcijama, ali ujedno i satisfakcija za dalji period. Nema reči koje mogu da opišu šta ustvari turnir u Češkoj znači za naše dečake rođene 2000. i 2002. godine.
Sport je najbolji ambasador svakog naroda, pokazalo se to i u Jablonecu?
- Jeste. Itekako se pokazalo jer su svi pričali samo o nama i rezultatima koje smo beležili. U finišu takmičenja nismo imali ni sportske sreće u obje konkurencije. Ali, domaćini su već ispisali nove pozivnice za sledeću godinu. To je veći uspeh od samog takmičarskog plasmana. Znači, uspeli smo da „kupimo“ Čehe našim talentom i ponašanjem.
Turnir je bio naporan, a najveći rival dalek put?
- Nećemo tražiti alibi u tome. Jeste da smo za Jablonec putovali više od 16 časova, da smo u jednom danu igrali pet utakmica po vremenu kada su se smenjivali kiša i sunce, ali bez obzira na sve to ostavili smo fantastičan utisak i dobili smo javne pohvale svih učesnika. To nije mala stvar.
Čini se da je FS Republike Srpske prepoznao put fudbalskog progresa, kakvo je vaše mišljenje?
- U prethodnom izlaganju sam rekao da nam je potrebna podrška i drugih relevantnih struktura. Odlazak u Češku bio je četvrta ili peta uspešna akcija, pripremaju se i Dani fudbala u sklopu proslave Saveza. Krenuli smo dobro i najvažnije je da znamo šta hoćemo i šta želimo. Imamo podršku od čelnika Fudbalskog saveza Republike Srpske koji su nam i omogućili odlazak u Češku. U budućem vremenu potrebno je više selektivnih okupljanja po godištima kako bi imali potpuni uvid u ono što poedujemo. A ponavljam – naš talenat je velik i još je nedovoljno iskorišten!
Slavko BASARA
Četvorka u Mađarskoj
Nedavno je u Mađarskoj završen finalni turnir EP za igrače do 19 godina, Srbija je igrala u polufinalu. Vaš komentar?
- Malo ko zna da su u reprezentaciji Srbije igrala četiri fudbalera koji su prošli našu selekciju i reprezentativnu karijeru počeli pod grbom FS Republike Srpske. To su Mihailo Ristić, Miladin Stevanović, Mijat Gaćinović i Srđan Babić. To je rezultat našeg rada. Cilj nam je da u budućem vremenu imamo što više reprezentativaca, a na njima je da odaberu na koju će stranu. Opcija ima mnogo, važno je samo da ti igrači prepoznaju odskočnu dasku u svojoj karijeri.
