Zvjezdane, Edine, Vedade, Miraleme, Emire, Asmire... Glavu gore momci, nije smak sveta! Safete, budi ponosan.
Nije tragedija pasti tragedija je ne dići se, nije sramota izgubiti već je teško na koji način su doživljeni poraz i eliminacija. Nepravda!

Poništen regularan pogodak Džeke, prekršaj nad kapitenom Spahićem kod vodećeg pogotka Nigerije, izležavanje Afrikanaca na terenu i nedostatak sportske sreće u sudijskoj nadoknadi kada je Enjeama uz pomoć stative eliminisao BiH sa debitantskog Mundijala su faktori koji su jedinog debitanta u Brazilu poslali kući posle dve odigrane utakmice.

Ostaje utakmica utehe sa Iranom. I nada da će biti zabeležena prva pobeda.
Šta vredi premotavati film sa utakmice na stadionu Pantanal u Kuijabi i nabrajati sudijske greške, nigerijsku drskost i bezobrazluk, odnosno nedostatak sreće sada kada je jasno da se Zmajevi posle 180 odigranih minuta vraćaju kući?

Sam odlazak u Brazil, na 20. Mundijal je veliki rezultat za fudbal u Bosni i Hercegovini koji bi trebalo da bude zamajac za naredni period. Treba se osvestiti i presabrati, skupiti snagu i časno odigrati protiv Irana, a onda...
Spremanje za novi kvalifikacioni ciklus za Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016. godine. Treba debitovati i na kontinentalnom šampionatu! Svet je pun nepravde i interešdžija koji se kiti patriotizmom! To nam uvijek dolazi „glave“,

Ukus, onaj fudbalski, posle meča s Nigerijom koji je bio jubilarni, 800. po redu na svetskim prvenstvima, je zaista gorak. Videlo se to i na licu selektora Safeta Sušića kada je davao izjave i sabirao utiske. BiH je u pripremnom periodu savladala Obalu Slonovače i Meksiko, a u takmičarskim utakmicama poražena je dva puta minimalno od Argentine i Nigerije. Fudbal je to, Pape. Ponekad nepravedan i neobjašnjiv. Zato je fudbal i zbog toga je tako popularan na svim meridijanima.

Ne treba biti tužan već se ponositi na rezultat plasmana u Južnu Ameriku.
Istina, zmajevi i fudbalska javnost u BiH su mnogo očekivali od susreta protiv Nigerija, ali je zaboravljena jedna veoma bitna činjenica. Nigerija je od 1994. godine stalni učesnik svetskih šampionata ako izuzmemo Nemačku 2006. godine, a BiH debitant. U fudbalu je iskustvo često presudno jer donosi preko potrebnu rutinu. Osim toga većina nigerijskih reprezentativaca igra u najjačim evropskim klubovima što nije zanemarljivo.

Ponekad prevelika očekivanja budu poput lanaca na nogama, kamen oko vrata. Treba izvući pouke i okrenuti se budućnosti.
Zato, glavu gore, momci... Situaciju gledajte razdraganim, a ne suznim očima. Nekad je i poraz – čista pobeda!

Slavko BASARA