Susret s prijateljima iz fudbala je uvek emotivan, pogotovo posle dužeg perioda „razilaženja puteva“ i trke sa životom kojim jurimo 300 na čas. Jedan takav bio je pre nekoliko dana u klupskim prostorijama Fudbalskog kluba Rudar Prijedor, ulazeći na vrata video sam dobro poznatu fudbalsku ličnost na prostorima Republike Srpske – Dragan Vukša.

S njim je i brat Slobodan, član sjajne generacije rukometaša Borca koja se 1976. godine popela na krov Evrope. Došli su u posetu prijateljima.
- Došli smo u Prijedor poslovno, ali nismo mogli da prođemo pored prijatelja a da im se ne javimo. Prijatelji valjda zato i postoje, da se obilaze, posećuju i razgovaraju. Otvoreno o svemu. Prijedor je uvek bio fudbalski centar, to je i ostao bez obzira na trenutne okolnosti i rezultate. U njemu sam imao i još uvek, na svu sreću, imam istinske prijatelje – kao „iz topa“ rekao je Dragan Vukša.

Kako kaže „sa fudbalom nema više ništa“, okrenuo se poslovnoj karijeri sa bratom Slobodanom i želi da razgrana porodičnu firmu.
- Ide nam dobro. U svim gradovima imamo poslovne partnere, može da se živi. Od fudbala sam digao ruke. Pravo da vam kažem razočaran sam. Sve je otišlo u pogrešnom pravcu! Nisam mogao ni da zamislim, a kamo li da verujem u to. Nažalost, fudbal nije više fudbal, ne samo ovde kod nas. Mislim na globalnom nivou. Već dve godine nisam u fudbalskim forumima i moram vam priznati mnogo sam mirniji i lepše spavam. Nema stresa, porodicu sam postavio ispred svega – dao je „dijagnozu“ Dragan Vukša.

Bio je prvi trener koji je 2001. godine Borcu doneo titulu u Republici Srpskoj, a kada je trebalo da nastavi započeti posao morao je da ode. Tada je klub bio nepravedan prema njemu s kojim je otišlo i 18 fudbalera iz šampionske generacije.
- Nepravda nekada zna da pogodi čoveka, tada mi nije bilo krivo već žao što znam koliko smo uložili da postanemo najbolji, a onda je to neko preko noći srušio kao kulu od karata. I sada žalim za tom generacijom Borca u kojoj su bili Darko Maletić, Darko Ljubojević, Vladan Grujić, Dragan Benić, Dalibor Teinović, Jovo Šmanja, Denis Malešević, Goran Simić, Jovo Aranitović, Predrag Divljak... Mogli smo do visokih dometa, čekalo se ujedinjenje lige na nivou BiH, ali nažalost nismo zaigrali u njoj. I sada sam siguran da bi taj tim Borca se glatko prošetao zajedničkom ligom – rekao je Vukša.

Danas trofejni trener koji je vodio ekipu banjalučkog velikana u Premijer ligi BiH u sezoni 2007/08. ne ide na Gradski stadion.
- Iskreno, nije to više to, a i nemam vremena. Umorio sam se od fudbala. Prošle sezone sam gledao samo jednu utakmicu na Gradskom stadionu i to jedva sam se naterao da odem. Bio je to duel protiv Zvijezde iz Gradačca. Želudac mi se prevrnuo. kasnije sam se pokajao što sam uopšte i otišao na stadion da gledam fudbal. Ako nismo, vrlo brzo ćemo dotaći samo dno – rekao je na kraju Dragan Vukša uspešni trener i pre svega dobar čovek u današnje vreme erozije morala.

Propao banjalučki fudbal

Dotakao se Vukša i stanja u fudbalu Banjaluke koje nikada nije bilo lošije:
- Pogledajte gde je danas Borac i sa čim se hrve, dugovi će ga ugušiti. Ostali klubovi su potonuli. Naprijed je ispao, BSK je ispod proseka, Krajina, Vrbas, Željezničar na rubu egzistencije, Omladinca malte ne i nema. Žalosno je to, a nekada je banjalučki fudbal bio perjanica Republike Srpske. Malo je fudbalskih entuzijasta i ljudi sa iskrenim namerama.

Gleda Mondijal

Koliko mu to obaveze dozvole i zavisno od slobodnog vremena Dragan Vukša gled ai utakmice Mondijala u Brazilu.
- Sreća je što su termini utakmica izvan našeg radnog vremena, pa mogu dosta dobro da pratim i igre svih reprezentacija, ali i vidim kako je to danas u fudbalu koji je prerastao u prvorazredni biznis. Raduje me činjenica da se u Brazilu igra ofanzivan fudbal, sa mnogo golova jer i to jest cilj igre – rekao je Vukša.