Zdravko Mamić bio je u GNK Dinamo i HNS-u sve, i više od toga – miljenik ovozemaljske fudbalske čarolije koja mu je donela oreol „fudbalskog gazde na Balkanu“.
U momačkoj mladosti, predvodnik buntovništva, nosilac progresivnog i novog, ono što je promicalo iskusnom i mudrom Miroslavu Ćiri Blaževiću stizao je mlađani Mamić, već tada znan u celoj Jugoslaviji.
U najboljoj snazi, u poratnoj, samostalnoj Hrvatskoj, neprikosnoveni „otac nacije“ i novi zaštitnik Dinama Franjo Tuđman nije mu dozvolio ni da priđe maksimirskom stadionu. U toj lomljavini mladalačkih ideala, Dinamovca do poslednje kapi krvi, i ličnih ambicija, da vodi voljeni klub, izašao je kao vitez pobednik i bio to do minulih nekoliko dana kada je uhapšen i već uveliko broji zatvorske dane.
Nije prirodno očekivati od čoveka koji se bori i brani svim sredstvima za svoje dostojanstvo, čast i poštenje da sada razmišlja o filozofskim „nogometnim traktatima“, između ostalog da je današnji fudbal kao planetarna igra i u istoj meri takav biznis postao zlo i naopako, zlo kao metafizički pojam, naopako kao balkanska sudbina prokletstva, a i jedno i drugo imaju ljudsko lice u koje gledamo i koje nas gleda.
U osami zatvorske ćelije možda razmišlja, uveren u svoju nevinost, da je sve na ovom svetu prolazno, pojedinac pre svega, narodi, nacije i rase su dolazile i prolazile, pare su bile i nestajale, nijedna sila nije bila do veka, jedino i samo ostajao je – čovek! Mnogima je u životu pomogao, mnoge u kriznim situacijama izbavio iz nevolja, hoće li mu se to vratiti!?

Blokirana sva imovina

Sudskom odlukom porodici Mamić blokirana je sva imovina, u najkraćem: pet kuća, većina nalik vilama, pet ekstra luksuznih stanova, jedan poslovni prostor, tri skupocena automobila – audi, porše i bentli, jahta, veliko imanje od 140.000 kvadratnih metara sa ekstra lepim kućama u alpskom i planinskom stilu u Gorskom kotaru, a terete se, pre svih Zdravko i Zoran Mamić, da su Dinamo i državu oštetili za više od 20 miliona evra.
Sudske činjenice, koje će pokušati da ospori odbrana Mamića, uvek su neumoljive, sve drugo samo su razne interpretacije manje i više trivijalnih priča, nalik literaturi, a sud još od rimskog vremena sudi po pravu, a ne pravdi, što je daleko od mog viđenja časti i poštenja, ali...
Da je po pravdi, prvo bi se tražio odgovor na pitanje: otkud je i kako Zdravko Mamić stigao na hrvatsku javnu scenu, pa i dalje – izrastao u svojevrsnog „kralja fudbala“ celog jugoistoka Evrope, postao uzor i obrazac ekstrauspešnog čoveka? Sigurno nije pao s neba, a nije baš došao – niotkuda.
Za takvo stanje uma i duha ima i stručan filozofsko-sociološki termin „kompleks nedodirljivosti“ i „kompleks Boga“, verujući sam da si nepogrešiv i nadahnut vanzemaljskom silom, prosto da za tebe ne važe ni Božiji ni zemaljski zakoni, jednostavno da ti niko ništa ne može. Do takvog stanja ne stiže se ni u jednoj životnoj oblasti, pa ni u fudbalu, iz vasione, već iz društvenog miljea podilaženja i licemerja, korumpiranog društva, nekritičkog javnog mnjenja, „privatizovanih“ medija sa cenovnikom, a onda ta ličnost svoj identitet poistovećuje sa opštim i kraja više nama!
I tako, koliko se god u sveopštoj histeriji Zdravko Mamić, bez sumnje izuzetno talentovan čovek, ispinjao na pijadestal „fudbalskog boga“, sada mu ta ista svetina traži glavu i ne krije oduševljenje njegovim hapšenjem. Sve onda dobija novu pomalo apokaliptičnu dimenziju: priželjkuje se strmoglavi pad s Olimpa u žitko blato, a dojučerašnje dobročiniteljstvo postaje bahatost, donatorstvo izrasta u osionost, razne usluge pretvaraju se u rasipništvo...
Sačuvaj me Bože, amin ili amen, i onako dođe na isto.

Šta je govorio za Žurnal?

Pre nepune dve godine imao sam privilegiju da budem Dinamov i mamićev gost, celi dan, u Maksimirskoj šumi. S novinarima je, inače, razgovarao isključivo na konferencijama za štampu i u TV i radio emisijama koje su se direktno emitovale.
Dočekao me je srdačno, kaže da čita Žurnal kad je god u prilici, raspitivao se za Dragana Džajića, Žarka Zečevića, Vladimira Cvetkovića i Nenada Bjekovića, uz komentar sa osmehom na licu:
„Od tih ljudi sam najviše naučio, kako se vodi klub, stvaraju igrači, realizuju transferi... i neizmerno sam zahvalan.“
Pričao je o braći Zoranu i Stojanu s kojima je, u ranoj mladosti hitao na Zagrebački kolodvor i istovarao najglomaznije vagone, od tih sredstava su se školovali, o treninzima u najmlađim kategorijama Dinama, posle uspešnoj karijeri Zorana i Stojana, a on je svoju završio još u juniorima zbog povrede kolena, sećajući se finala Kupa protiv Crvene zvezde kada je čuvao centarfora Ajdera, a ovaj postigao tri gola.
Centralna tema bio je Miroslav Ćiro Blažević, pokazivao je žaljenje što se taj odnos narušio ističući nemerljive zasluge Blaževića za uspone Dinama i hrvatske reprezentacije „on je moj fudbalski otac, ma šta govorio o meni, a često govori svašta.“ Pominjao je dane kad je kao trgovački putnik radio za tvornicu HTZ opreme iz Zaječara, kada je zaradio i prve veće pare, potom vreme kada je predvodio najvatreniju navijačku grupu Dinama.
Lice mu je dobilo ozbiljan izgled dok je govorio o zlobi i pakosti koja ga prati, o zavisti okoline, o uvredama koje stižu, a misli d aih ničim nije zaslužio. Celi dan protekao je u izuzetnoj atmosferi uz prognozu dolazeće utakmice Srbija – Hrvatska, uz njegov komentar: „kako god se taj meč završio i šta god bilo u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo Siniša Mihajlović će postati veliki trener“.
Rastali smo se uz dugo nabrajanje svih onih koje je molio da pozdravim u Beogradu u njegovo ime.

Niko nije kriv bez dokazane krivice

Vraćajući se, nedavno sa odmora na Hvaru, s predahom u Tučepima, listao sam gotovo sve dnevne novine koje izlaze u Hrvatskoj. Na sve i jednoj naslovnoj strani dominirala je ogromna fotografija Zdravka Mamića, a prve tri, čak četiri strane, njemu i bratu Zoranu, te hapšenju koje je uzdrmalo celu Evropu. Koliko je objavljeno Zdravkovih fotografija, ne treba mu nikakav porodični album, dovoljno je da sačuva samo te primerke dnevnih novina.
Niko nije kriv dok mu se krivica ne dokaže, ali sve ovo oko Zdravka Mamića i hrvatskog fudbala  otišlo je predaleko, pogotovo što njegov slučaj ne počiva na istrazi „domaćih snaga“, ovo je akcija iz koje stoje ozbiljne svetske institucije, SAD i FBI i moćne obaveštajne službe u borbi protiv korupocije u FIFA, te svetske obaveštajne službe koje prate tok eventualnog pranja novca i imaju u rukama argumente. Upućeni kažu da su na ovaj način stradali premijer Ivo Sanader i „megamenadžer“ Nadan Vidošević.
Uz „sliku i priliku hrvatskog nogometa“ tek sada će se kačiti Šimunićevo „Za dom spremni“, pa kukasti krst na Poljudu na utakmici protiv Italije, kladioničarska afera oko Davora Šukera i njegova „slika trijumfa“ na grobu ustaškog zlikovca Ante Pavelića u Madridu. „Slučaj Zdravka Mamića“ biće samo šlag na gorku tortu.
Sve što je bilo pre zaboraviće se, baš balkanski, jer znam bar deset primera gde su ga roditelji gotovo klečeći preklinjali i molili da im uzme decu u Dinamovu školu jer nemaju šta da jedu kod kuće, najviše je bilo hrvatske dece, ali i srpske i bošnjačke. On im je izlazio u susret i na svoj trošak hranio cele porodice i proširivao omladinski pogon. Nekima se od njih posrećilo, izrasli su u odlične fudbalere, zahvaljujući Mamićevoj brizi i menadžerskoj sposobnosti zaradili cela bogatstva, postali slavni, a onda ti isti roditelji blatili ga i vređali da se obogatio na njihovoj deci. On koje je podizao, a nisu postali asovi, već su otišli u druge društvene sfere, nikad mu se nisu ni javili! Retki, vrlo retki su oni koji su pokazali bar zrno zahvalnosti. Njegove poslednje reči, pre nego što će biti pritvoren, mnogo toga govore: „jednom će se morati završiti pakao mog života!“
Svega je bilo u „slučaju Mamić“, iskristalisale su se dve suprostavljene strane: premijer Zoran Milanović, nekadašnji ministar sporta Željko Jovanović, bivši Dinamovi asovi Boban, Šimić, Marić, Balaban... i NK Hajduk s jedne, a Nogometni savez Hrvatske, GNK Dinamo i Zdravko Mamić s druge strane, uz krunski dokaz i nadu, pozivajući se na „Onog gore“: ničija do zore nije sijala!
I nije i neće, samo se ne zna čija se ugasnuti prva bar kao opomena za balkansko prokletstvo „proklete avlije“, makar se ona nalazila u „europskoj Hrvatskoj“.

Tomo MARIĆ

Maksimalna kazna

Ukoliko bi se po svim tačkama optužnice dokazala krivica Zdravka Mamića maksimalna kazna mogla bi da bude 33 godine zatvora!

Rekordna gledanost

Dva dana pre hapšenja Zdravko Mamić je bio gost na HRT4, ne baš gledane televizije u Hrvatskoj, ali tu noć ankete su pokazale da je taj razgovor bacio u drugi plan sve druge kanale kao i RTL, TV Novu...
Sutradan je bio gost i na RTL-u, opet je srušio rekorde gledanosti. U obje emisije je uskliknuo: „znam ja kako se treba boriti sa bandom“, misleći pri tome na aktuelnu hrvatsku vlast Zorana Milanovića, te nekadašnjeg predsednika Ivu Josipovića.

Progovorio i Ćiro

„Trener svih trenera“ u Hrvatskoj Miroslav Ćiro Blažević, inače Mamićev kum, izjavio je:
-Znam ga bolje nego iko drugi, iz Dinama ga ne može oterati niko izuzev zatvorska kazna i odluka UEFA ili FIFA da mu se zabrani rad u fudbalu.
Baš kumovski!?

Mit

Kako se gradio mit o Zdravku Mamiću govore i njegovi brojni nadimci: Glava, Tata, Gazda, Maminjo...

UEFA i FIFA

Bliski UEFA i FIFA tvrde da će svi klubovi sa prostora nekadašnje Jugoslavije koji imaju svoj dosije u Nionu i Cirihu, biti predmet opsežnih i temeljnih provera i istraživanja. Na tom spisku, navodno, nalazi se i banjalučki Borac, zbog sporova oko pojedinačnih dugova i duga Fudbalskoj školi „Džaja“.
Dinamo i Mamić su pokrenuli celu lavinu.

Dinamo najprofitabilniji

Dinamo je najprofitabilniji sportski kolektiv sa prostora bivše Jugoslavije u poslednjih desetak godina. Plate i ugovorne rate igračima nikad nisu kasnile. Svi zaposleni, njih više od dvesto, takođe su dobijali redovno plate sa svim dodacima i stimulacijama: regres, zimnica, Božicnica, Uskrsnica...
Dinamo je kupovao najbolje i najskuplje igrače, a isto tako i prodavao ih velikim klubovima za kudikamo veće pare. Sve to nije bio dovoljan razlog da se zaustave napadi na Zdravka Mamića, šta više najčešće su imali oblik organizovane hajke i najcrnje javne diskreditacije.