Piše: Slavko BASARA

Šta mislite kada se Slavija silno reorganizuje, Borac iz jednog džepa izvadi milione i poplaća svu prošlost, Rudar Prijedor i Drina iz Zvornika takmičarski ojačaju, a Radnik napravi uzlazni zaokret...
Premijer liga BiH dobiće potpuno nove obrise i izmenu uloga favorita?!
U fudbalu, kao i samoj BiH, u svakom trenutku je sve moguće. Ko zna šta nosi budućnost?
Bilo bi lepo da ima vremena, ljudi koji ispravno, i fudbalski, rezonuju, da je klupski fudbal iz srpskog entiteta u usponu, a ne da su premijerligaši iz Republike Srpske tu, u eliti, samo da popune broj, daju legitimitet takmičenju. I baš u sezoni kada se skraćuje sa 16 na 12 imena, kada ispada šest najlošije plasiranih članova elite.
Strah za budućnost klupskog fudbala Republike Srpske je opravdan.
Novca je malo, još manje kvalitetnih kadrovskih rešenja i ljudi fudbala!
U tom ambijentu propast je jedino što može da se sretne na vidiku. Još kada dođu određene afere, kao na kraju protekle prvoligašske sezone koja je, jedva, dobila kraj, na administrativnom, a ne takmičarskom polju, onda se susrećemo sa izuzetnim problemom izumiranja fudbala i njegovih vrednosti.
Po onome što trenutno gledamo – nismo optimisti ma koliko god verovali da će nam neke nebeske sile, na konto „divne“ slavne prošlosti dati „kredite“ da premostimo ovo teško vreme i njegovo breme!
Na osnovu sadašnjeg stanja moguće je da na kraju premijerligaške sezone 2015/16. od šest klubova koji ispadaju bude čak pet iz Republike Srpske. U tom slučaju sledeći šampion bio bi jedini predstavnik srpskog entiteta u eliti „dejtonske zemlje“. Suštinu smo izgubili, ciljeve prosuli, smisao zamenili za iluziju.
„Sokolovi“ iz Istočnog Sarajeva pokušavaju „nešto“, ide kilavo, ali bar ne tapkaju u mestu. Velikan sa Trga Republike Srpske još uvek i ne zna da li ima licencu za takmičenje u Premijer ligi, a u tom „gatanju“ igrači ga mahom napuštaju. „Rudari“ su stalno na početku, „iz nova“ kreću, nema veze što su prošli vozovi, kopanje u tami duboke jame izgleda kao prvorazredna zabava. Zvorničani su ispod početka, još nisu ni startovali sa pripremama, ne znaju ni ko im je trener, iako prvenstvo počinje 25. jula. Pre će Drina početi da teče u suprotnom smeru. Radnik se koprca, bori se, nastoji da „utegne“ svoje redove, ali se čini da će sve spasti na jednog čoveka – Mladena Krstajića. Pitanje je koliko će on izdržati u takmičenju kao što je Premijer liga BiH koje iziskuje mnoge akrobacije i gimnastičke sposobnosti?!
Još strašnija stvar od suštinske istine, koja pritišće fudbal Republike Srpske, i njegove klubove, jeste totalno neshvatanje delikatne situacije, samohvalisanje. Od onih koji ne znaju su opasniji oni koji se prave pametni!
Takmičarski kvalitet klubova Srpske je na minimumu, budžetske stavke podsećaju na „bogatstvo“ legendarne „Grupe TNT“ iz Njujorka, infrastruktura je kao pokošeno seno koje uništava vetar, da li raznoseći ga ili donoseći iskru plamena na njega, organizaciona struktura se, uglavnom, svodi na prvo lice jednine!
Kako u takvim uslovima izgraditi uspeh i prepoznatljivost? Kako sačuvati fudbal od epidemije nemorala i izvrnutih vrednosti?
A sada, kada bi klubovima poslali anketno pitanje – gde se vidite?
U velikom broju, svi oni bi odgovorili – u Evropi, možemo mi to!
Davno smo izgubili osećaj za realnost! Ostaje nam molitva...