Piše: Slavko BASARA
Završena je još jedna tegobna premijerligaška sezona za klubove iz Republike Srpske, od njih pet čak četiri su strepela do poslednjeg kola od ispadanja, jedva skrpili kraj s krajem.
Prošle sezone ispali su Leotar i Rudar Prijedor, ove Mladost iz Velike Obarske, a sledeće...
Biće mnogo problema jer se elita BiH skraćuje na 12 klubova što znači da će na kraju sezone 2015/16. ispasti čak šest klubova, po stanju u klubovima koji dolaze iz srpskog entiteta svi su, već sad, spremni da eliminaciju! Sudbine Borca, Slavije, Drine i Radnika, ma ko god bio peti predstavnik, Rudar Prijedor ili Leotar, su potpuno neizvesne i nazire se tragičnost. Ako se nešto drastično ne promeni postoji realan bojazan da u sezoni 2016/17. Republika Srpska ima samo jedan klub u Premijer ligi – šampiona iz 2016. godine?!
Sada kada bi se napravila anketa među premijerligašima, prvoligašima, niželigašima... u Republici Srpskoj svi bi u glas rekli – možemo da igramo nemačku Bundesligu! A istina je suprotna, realnost bolna, budućnost neizvesna.
Borac i Slavija još „vise“ zbog licence za takmičenje u premijerligaškoj konkurenciji i veliko je pitanje kako će prebroditi taj problem, Radnik se tek konsoliduje zahvaljujući predsedniku Mladenu Krstajiću pred kojim je tek težak put rehabilitacije, ali isto tako nejasan, Zvorničani moraju da naprave zaokret, krupan... Budući šampion Srpske, dolazio on iz Prijedora ili Trebinja, takođe će morati da se uozbilji kako u sledećoj sezoni ne bi bio „topovska hrana“.
Ako pogledamo u retrovizor upravo završene sezone jedine aspiracije ka vrhu tabele i Evropi imao je Borac, ali sa velikim administrativnim i organizacionim problemima koji su ga ponovo osujetili u namerama, čak se dešavalo da pojedini klubovi organizuju utakmicu, a da je ne prijave policiji, tereni i infrastruktura su očajni, takmičarski pogoni neadekvatani, struka unazađena... Sve su to problemi koji muče klubove iz Srpske, a da bi se prevazišli potrebna su sistemska rešenja.
U celu priču trebalo bi da se uključi i vrh Republike Srpske ako sutra želimo da imamo zdravu naciju i fudbal koji je temeljac izvornosti i postojanosti našeg entiteta. Jer svi ostali gledaju šta će prvo fudbal da uradi, pa tek onda oni prave planove.
Posle jednokratne podrške predsednika Milorada Dodika nakon svečanosti povodom 20. rođendana Saveza, zatim kampa u Banji Vrućici koje organizuje Ministarstvo porodice, omladine i sporta svake godine i sastanka svih klubova sa Živkom Radišićem, tada predsedavajućim Predsedništva BiH kada se ujedinio Savez u BiH 2002. godine fudbal nije imao zvaničnu podršku vladajućih struktura u Republici Srpskoj.
I ako jeste, osim pomenutih slučajeva, sve su to bili individualni pokušaji već na startu ugušeni i srušeni na nivou lokalnih zajednica.
Nije bilo sistemskog rada već se pristupalo improvizaciji koja se, pre ili kasnije, svakom ko je pravi obije o glavu!
Zato sada fudbalska javnost u Republici Srpskoj sa strepnjom čeka sledeću sezonu u Premijer ligi BiH.
A kada bi se spustili u Prvu ligu Republike Srpske onda bi po zapisnicima u „komet“ sistemu mogli da vidimo da mnogi od prvoligaša nemaju doktore, fizioterapeute, sve igrače u zapisniku, neadekvatno školovane trenere, stvarne „šefove“ i one koji ih „pokrivaju“...
To nikako nije dobro. Ni za fudbal, ali ni za Republiku Srpsku.
Čelnici FSRS u takvom ambijentu u kojem je od fudbala pametan digao ruke, a fukara se uvalio da izgradi društveni kredibilitet, nalaze se na vetrometini istih tih nedovršenih persona i fudbalskih pojava čiji je cilj da ucrvaju i ono malo zdravog tkiva.
Hoćemo li se i dalje neobjektivno ponositi sa klubovima koji su u opisanim situacijama i vikati da su za Evrope, a ni čestitih dresova i peškira nemaju?
Republika Srpska u moru nebitnih preokupacija i gubitka istinskih vrednosti polako gubi fudbalski identitet. I nema institucionalnu strategiju!
Čiji je to previd?
