Uvek sam plesao na ivici, po tankom koncu, i u detinjstvu, i kao fudbaler, a evo sada i kao trener. Ali, uvek „padnem“ na pravu stranu ne zato što tako hoću, već to neko drugi ureduje. Ja sam Mu zahvalan. Važno je samo pošteno se odnositi prema životu i fudbalu.
Ove reči Vinka Marinovića, sa dubokim emocijama, odzvanjaju kao univerzum. Šef stručnog štaba Borca tokom jesenje sezone dva puta je „smenjivan“, ukazano mu je, ipak, poverenje koje u nastavku jeseni Premijer lige BiH nije prokockao. Naprotiv, iako su Borcu mnogi predviđali ambis, Banjalučani su posle 15 prvenstvenih utakmica blizu vrha sa realnim šansama da se na proleće upuste u trku za plasman u Evropu. Izborili su i plasman u četvrtfinale Kupa BiH.

- Preživljavamo, klub ima velikih finansijskih problema, to samo čelnici kluba znaju kroz šta sve prolazimo. Što se terena tiče osuđeni smo da prodajemo da bi opstali, ali i sa onim što ostane želimo da izvučemo maksimum. Mislim da smo uspeli. Borac je klub iz Republike Srpske koji najviše prodaje samo da preživi. Letos su nas napustili Haris Handžić, Srđan Grahovac, Aleksandar Radulović, ranije Ognjen Đelmić... Šta mislite gde bi bili da danas da su ti igrači u Borcu? – počeo je priču Vinko Marinović, trener Borca.

Ni ovako nije loše?
- Stalno stvaramo i čim dođemo do zida kada nema mrdanja onda moramo nekoga da prodamo da nastavimo život. Sada se mnogi klubovi interesuju za Aleksandra Subića, Miloša Žeravicu, Srđana Bečelića, Jocu Stokića... Nikako da spojimo celu sezonu. Takav je život klubova na ovim prostorima.

Šesto mesto, ipak, je uspeh kada se analiziraju sve turbulencije?
- Naravno i 27 osvojenih bodova. Nije mala stvar sakupiti toliki broj bodova, a bilo je i utakmica u kojima smo oštećeni, protivniku priznavati nepostojeći golovi, još svašta nešto... Ne bih o tome, da se vraćam, mogu da budem zadovoljan učinjenim na jesen s tim da na proleće nastavimo u istom ritmu. S kojim timom? Videćemo.

Može li Borac posle dve godine pauze do međunarodne scene?
- Trudićemo se da na terenu obezbedimo što bolji plasman, da li će to biti dovoljno sada ne mogu da kažem. Prethodne dve sezone bila je sporna licenca. Imamo mnogo dugovanja. Vidite samo šta se dešavalo sa „slučajem Perice Stančeskog“. Nadam se da će sve biti u najboljem redu.

Kako gledate na proleće?
- Borac ima možda i najteži raspored u ligi. Jesenas smo sve derbije igrali kući, u drugom delu gostujemo ekipama iz gornjeg dela tabele. Objektivno Sarajevo, Zrinjski i Široki su kvalitetniji, Željezničar je uz njih, Olimpik nezgodan, Velež se nada. Mislim da smo pobedom u poslednjem kolu kod kuće „rođene“ usporili da ne kažem otpisali, ali oni imaju evropsku licencu koja je jako bitna u konačnom raspletu.

Jedan ste od trojice kandidata za selektora mladog tima BiH, ako dobijete posao u FS BiH to znači da morate napustiti Borac?
- Mnogo prašine se podiglo oko toga, mnogi me zovu, pitaju, novinari se interesuju... Savršeno sam miran jer imam važeći ugovor s Borcem i posvećen sam poslu kojeg imam. Hvala ljudima iz Fudbalskog saveza Republike Srpske koji su mojom kandidaturom pokazali da imaju poverenje u mene i moj rad. Ipak, treba pričekati rasplet oko izbora selektora „A“ tima BiH koji će umnogome uticati i na imenovanja stručnih štabova omladinskih selekcija. Gde god i šta radim gledam da to bude profesionalno, odgovorno i moralno. Ništa drugo me više ne interesuje!

Ipak, bilo bi lepo, znate izazov je...
- O tome ne bih više da diskutujemo. Zna se ko se pita i odlučuje. Ponavljam, imam ugovor s Borcem i to je trenutno stanje. Iskreno, u poslednje vreme ne pratim ni medije jer želim da se odmorim u krugu porodice od svih stresova i jesenjih napora.

Već su Vam našli i naslednika u Borcu?
- Naslušao sam se u prethodnom periodu svega i svačega i verujte malo pridajem tome. Biće ono što mora i što Svevišnji kaže. Život me je naučio da u njemu ništa nije slučajno. A vi novinari imate pravo da radite svoj posao, razumem vas, pravite tiraž. Tako je u svakom poslu i ljutnje nema. Svi smo javne ličnosti i moramo da se nosimo sa tim.

Da li Vam je zamorno svaki dan putovati na relaciji Gradiška – Banjaluka, pa na gostovanja?
- Porodičan sam čovek i to mi ne predstavlja problem. Posle svih napora odmaram se i relaksiram u društvu supruge Klaudije i kćerki Kristine i Ree. One su moja najveća podrška i bogatstvo, najbolji prijatelji i radost.

Kakvi su dalji planovi Vinka Marinovića?
- Videćemo šta nose naredni dani, činjenice sam rekao... U ovom trenutku sam mislima uz porodicu. Znate, fudbal je veliki stres, pogotovo na klupi. Valja se nekada i malo odmoriti, baterije napuniti, umiti hladnom vodom... Neka nam 2015. godina bude još bolja i uspešnija.

Slavko BASARA

Zvezda pre Partizana

Malo je nedostajalo da odete u Partizan, ali ostvarila Vam se želja otišli Ste u klub za koji navijate?
- Crvena zvezda je moje veliko iskustvo i najveća odskočna daska u karijeri. Tačno je da je bivši predsednik Borca Anđelko Grahovac sve dogovorio da Darko Ljubojević i ja odemo u Partizan, određeno je i obeštećenje, a onda je stigao poziv Dragana Džajića koji jednostavno nismo mogli da odbijemo. Tako smo obojica završili na crveno-beloj strani Topčiderskog brda i otvorili vrata „Marakane“ i ostalim igračima Borca.

Na oproštaju Stankovića

Bili ste nedavno u Beogradu na oproštaju Dejana Stankovića, jesu li Vas „ljuljale“ emocije?
- Nije bilo jednostavno. Deki Stanković je bio veliki igrač, još uvek se sećam njegovih golova protiv Kajzerslauterna kada smo ponizili Nemce sa 4:0. To je bila naša sjajna partija, a njegova simultanka. Odlazak u Beograd iskoristio sam da posetim stare prijatelje i nekadašnje saigrače. Bilo je lepo.

Učio od Jovića

Ko Vam je najviše pomogao na početku trenerske karijere?
- Savetima Velimir Sombolac, a praktično Dragan Jović čiji sam pomoćnik bio u Borcu i posle koga sam preuzeo mesto šefa stručnog štaba. On je odličan trener i čovek uz koga sam trenerski stasao. Bili smo odličan tandem i nadopunjavali smo se. Želim mu još mnogo sreće u nastavku karijere, pogotovo sada u Angoli, gde radi.

Mitropa kup i Gradski stadion

Za čim žalite, šta Vam je ostao nedosanjan san?
- Bio sam u generaciji Borca koja je u Fođi 1992. godine osvojila Mitropa kup. Nažalost, u Italiju nisam putovao jer nisam imao pasoš. Žalim i zbog činjenice što sam u Borcu odigrao više od stotinu utakmica, a nijednu na Gradskom stadionu, pred banjalučkom publikom. Kada bih mogao da vratim vreme voleo bih da vidim Fođu i jednom ispunjene tribine u gradu na Vrbasu.

Gol Hartsu za nezaborav

Koji Vam je najdraži gol u dresu Crvene zvezde?
- Onaj u Edinburgu za izjednačenje na 1:1 protiv Hartsa u Kupu kupova. Posle 0:0 u Beogradu zadužen sam bio da čuvam Dejva Mekfersona, on nam je dao gol, Škoti poveli 1:0 u 44. minutu. Rekao sam sebi: daćeš gol inače te više u Zvezdi nema. U 59. minutu nakon kornera savladao sam Žila Rusoa. To je prvi gol Crvene zvezde u Evropi posle ukidanja sankcija, a moj najdraži pogodak karijere. Kasnije je došao Kajzerslautern, pa slavna Barselona.