Piše: Slavko BASARA

Bivša Jugoslavija se raspala u param-parčad kao staklena površina pogođena kamenom. Povod je bio fudbalski stadion – zagrebački „Maksimir“, 13. maja 1990. godine. Ni najbolji staklar, niti poslednje čudo tehnologije ne mogu da sastave „slupani“ prostor na Balkanu, a ovih dana se i dalje „mrve“ krhotine nekada velike i jake fudbalske sile, u trenutku umiranja devedesetih godina prošlog veka, zvanično pete reprezentacije na planeti!
Pod pritiskom nevidljive čizme koja demonstrira silu, snagu i moć.

Uoči sastanka Izvršnog komiteta Svetske fudbalske federacije (FIFA) u Brazilu na kojem će se raspravljati o statusu samoproglašenog FS Kosova u javnosti se pojavljuju mnoga nagađanja, špekulacije i neosnovane želje. Život je jedno, stvarnost drugo, a najmanje je realnosti. Sve je nekako iskrivljeno i otišlo u pogrešnom smeru pa otud valjda i toliko prostor za manipulacije, malverzacije i obmanjivanje. Istina je uvek negde na sredini puta...

Bez ustručavanja ili zamotavanja treba biti iskren i priznati da na Balkanu, bar na ovim nekadašnjim jugoslovenskim prostorima, sve funkcioniše po principu „spojenih posuda“. Glavni izvor tog „sistema“ je jak nacionalni naboj koji podgrejava političku slatkorečivost, a sve to zajedno, kada se skupi na jedno mesto, donosi zaključak da pobeđuje onaj ko bolje izlobira. Tako se u današnjem svetu kaže za argumentovano ubeđivanje.

Zato se uz svaku priču o fudbalu jednostrano proglašenog Kosova „lepi“ i razgovor na temu fudbala Republike Srpske bez obzira što ova dva primera nemaju dodirnih tačaka niti su identična po bilo kojem „fudbalskom genu“. Zajednički je samo trusni Balkan. FIFA je ta koja će na kraju presuditi i seći.
Albanci u južnoj srpskoj pokrajini nisu „čekali Godoa“, nadaju se zelenom svetlu da odigraju prijateljsku utakmicu protiv Hrvatske. Neko im je nešto obećao. Šta? Odgovor će dati čelnici FIFA na sastanku u Brazilu.

Cela priča koju su izjavama potvrdili predsednici fudbalskih saveza samoproglašenog Kosova i „evropske“ Hrvatske, Fadilj Vokri i Davor Šuker, se pojavila u trenutku izliva skoro pa šovinističkog albanskog nacionalizma na Kosovu i Metohiji, odnosno buđenja neofašizma na periferiji Evropske unije sa pipcima na Balkanu.
U svetu, kao ni u životu, se ništa slučajno ne dešava!

Za razliku od Fudbalskog saveza samoproglašenog Kosova koji na ilegalan način želi da se domogne zvanične scene negirajući Beograd i FS Srbije, Savez iz Banjaluke ide putem dijaloga i legaliteta. Zbog potpune iskrenosti zato je Izvršni odbor Fudbalskog saveza BiH i dao jednoglasnu saglasnost Republici Srpskoj da može da igra prijateljske međunarodne utakmice, a na taj način i preporuku FIFA da „overi“ povratak poverenja koje je bilo duboko uzdrmano i izazvalo sankcije za fudbal u dejtonskoj zemlji.

U zakonu „spojenih posuda“ nema pobednika i pobeđenog, nema plavog ili crvenog, desnog ili levog... Sve je iste visine. Pod uslovom da se radi o istoj materiji.
A da li je na Balkanu, osim vazduha i neba, sve identično da se slobodno može primeniti ovaj termin fizike?

Ili je „fudbalska tečnost“ negde ređa, a negde gušća?
To valjda zavisi od molekula lobiranja...
Ili, možda ipak, na Balkanu nismo svi identični u očima i po merilima FIFA?