Radoslav Zubanović je sinonim za uspeh u fudbalskom Prijedoru. Njegovo ime u gradu na Sani svi izgovaraju sa velikim poštovanjem. Uveo je nekadašnji Rudar iz Ljubije četiri puta u Drugu ligu Jugoslavije, igrao u osminifinala i polufinala Kupa velike zajedničke zemlje.
Danas je popularni Zuban van fudbalskih zbivanja, samo fizički, ali prati sve tokove, sve zna i razume, dijagnozu je, na osnovu višedecenijskog kiskustva, uspostavio precizno.
-U svim vremenima osnov fudbalske igre na terenu je transformacija, ona je najbitnija – počeo je naš razgovor u prijedorskom kafiću „King“.
Društvo su nam pravili bivši igrač Rudar Prijedora Slaviša Kralj i nekadašnji Zubanovićev saradnik Slobodan Simatović. Reči su same krenule...
-Mnogo sam naučio od mog prijatelja i kuma Miljana Miljanića po kojem sam i sinu dao ime. On je svojevremeno rekao sledeće: za stvaranje dobrog igrača potrebno je pet godina, za stvaranje dobrog trenera deset, a za stvaranje dobrog rukovodioca 15. Pogledajte danas ko je sve u fudbalu. Za sve treba da postoji bar malo ljubavi, a ne da neko digne dva prsta i izglasa onako kako mu se kaže. Fudbal je nauka koja se stalno uči – nastavio je priču Radoslav Zubanović.
rlo mlad je prestao da igra. Sa 28 godina dobio je priliku da se dokaže na klupi. Nije je propustio. Stasao je u trenera sa rejtingom i pedigrom, jednom rečju autoritet.
-Kod nas su treneri, danas, veliki, problem. Mnogi od njih nose visoke diplome, licence, a kada pogledaš njihove treninge i igru vidi se da tu nema kvaliteta niti ličnog rukopisa. Praksa je nešto sasvim drugo. Osim toga ni za jednog profesora koji predaje seminare za licence i diplome ne znam niti sam čuo za njih, pa se postavlja pitanje ko je taj što našim trenerima predaje i daje titule raznih zvanja – objasnio je iskusni trener iz Prijedora.
Zvono mobilnog telefona prekinulo je, za kratko, naš razgovor, s druge strane kolega Tomo Marić. Kada je čuo kakvo društvo je na okupu bio je kratak: „pozdravi Zubanovića, čujemo se.“
-Tomo odlično razume fudbal i odnose u njemu. Pet puta je dolazio u delegaciji Fudbalskog kluba Borac na razgovore kako bih ja seo na klupu Banjalučana. Borac je krov fudbala na ovim prostorima, u Republici Srpskoj. Možeš da igraš za deset klubova, ako nisi odigrao ni minut za Borac kao da nisi igrao fudbal. Banjalučani imaju fudbalski kult, Borac je institucija – tvrdi Zubanović.
Na pitanje zbog čega nije napravio „iskorak“ i otišao na banjalučki Gradski stadion, Zubanović je odgovorio:
-Jedna činjenica me sputavala u svemu tome da ne odem u Borac. Naime, u klubu je bila razvijena praksa da se dovode igrači sa strane, iz Srbije i Hrvatske, a ti igrači nemaju identična shvatanja fudbala kao naši domaći, iz Krajine, uvek su odudarali i teško su se uklapali. Ti igrači su drugačijeg kova da bi mogli da prihvate zahteve koji su klubu potrebni. Zato u Borac nisam otišao. Sve slušam, ali radim kako ja hoću!
Bez obzira na sve nesuglasice u prošlosti, Zubanović ističe da je Rudar Prijedor njegov klub i da će ga uvek nositi u srcu. Iako trenutno zaobilazi Gradski stadion, u širokom luku.
-Niko, nikad ne može da me posvađa sa Rudar Prijedorom koji mi je dao sve, ali i ja sam se njemu odužio. Nikada neću da radim protiv Rudara. U klubu su verovali u mene, sa 28 godina su mi dali priliku da budem trener i stvorili me trenerom. To se ne zaboravlja. Bez želje nema ništa, pogotovo ne ljubavi. Rudar Prijedor je moja velika ljubav. Uvek sam se vraćao u najtežim trenucima, kada je klubu bila najpotrebnija pomoć – dodao je Zubanović.
Postavili smo jednostavno pitanje: šta je potrebno današnjem Rudar Prijedoru da bude onaj klub kao iz vašeg vremena, uspešan i ugledan? Zubanović nije mnogo razmišljao:
-Kada želite da nešto propadne onda je to trenutna situacija. Treba da dođe jedan čovek i sve pokrene, ali koji nema povarenost ni interes. Potreban je vrhunski znalac. Sada stalno imamo Drugu ligu. Na tom smo nivou. Nikako da Rudar Prijedor postane top nivo jer su u fudbalu danas ljudi koji nikada nisu udarili loptu, jedino ako ona njih nije kad udarila?!
Pokušao je da pobliže objasni prethodno rečeno:
-Ima sportskih radnika koji nauče finte i tako se ponašaju, misle da one stalno mogu da prođu, a ne znaju ni dimenzije igrališta i golova. Malo ko hoće sebe da žrtvuje, opšti interes je davno izgubljen, pobedio ga je lični!
Razgovor se bližio kraju. Žarka zvezda je s neba sve više pekla. Zvecka led u čašama vode. Zubanović izvlači epilog. Na osnovu ličnog iskustva:
-Šta je ljubav prema klubu i kako se radi možda najbolje oslikava primer Širokog Brijega. Pre rata sam bio u Lištici, igrao protiv nekadašnje Mladosti, na sredini terena bio je kamen. Sada je „Pecara“ možda i bolji i komforniji stadion nego stadion Partizana. To je sve uradio entuzijazam i ljubav prema fudbalu i voljenom klubu.
Obaveze su nas zvale... Srdačni pozdravi i najava novog sastanka. U skorom vremenu.
Slavko BASARA
O Toletu Karadžiću
-Onog momenta kada Tomislav Karadžić napusti Fudbalski savez Srbije on će prestati da postoji. S njim sam prijatelj još iz jugoslovenskog vremena, utakmica Spartaka i Rudara i znam da nije opterećen ličnim interesima. Bio je i pre rata bogat čovek, imao firme i u komunizmu, u fudbal nije ušao da se obogati. Kada Tole ode fudbal u Srbiji će propasti.
O Zvezdanu Terziću
-I Zvezdana Terzića poznajem dobro još iz AIK-a iz Bačke Topole, pa kada je došao u OFK Beograd. Fudbalski ljudi se ne diskredituju u fudbalu tako što se nauči pet-šest rečenica i koje se stalno vrte u krug. Potrebno je mnogo više znanja, mudrosti i umeća. Ali ako te nekoliko ljudi koji su naučili po tih pet-šest rečenica spopadnu iz istog interesa onda nema šanse da se iščupaš.
O Ljupku Petroviću
-Igrali smo desetak utakmica jedan protiv drugog i nikada me nije pobedio. Čini mi se da sam mu napravio i kompleks. Sve je to na bazi drugarstva i kada se god sretnemo, peckam Ljupka. On nevoljno govori o tome. Ima i razlog (smeh).
O Radomiru Antiću
-On je trener, ili selektor, kako hoćete, za prvi udar. Nije loš stručnjak, ima određenu harizmu. Ali posle tog prvog udara počinju da se gube neophodne dimenzije za autoritet. Ima analitiku iz dubine, zna ume da pokaže kvalitet, preneo je iskustvo iz Španije, ali nije trener za duge staze. Pa u Španiji je sve klubove trenirao po godinu dana. Jedina greška predsednika Karadžića je sukob sa njim.
O Siniši Mihajloviću
-Mlad je i ambiciozan trener, zna i hoće da radi. Imao je problem što je znao da ima jaku zaleđinu i da sutra može da se vrati u Italiju i da radi za mnogo veći novac nego u Fudbalskom savezu Srbije. Zbog toga je svaki njegov razgovor sa bilo kim bio na ivici konflikta ili incidenta. Zbog pomenute zaleđine tereo je samo svoju pravdu, nije mario za naciju. Izuzetno je talentovan, ali su morali da mu igraju najbolji igrači, a ne samo oni koji pevaju himnu.
O trenerskom autoritetu
-Fudbal je posao kao i svaki drugi. Ne trpi emocije. Nema grljenja i ljubljena. Zna se ko je i šta je trener, a šta je zadatak igrača. Ne stiče se autoritet tako što jedan dan hvališ i grliš fudbalere, a kada daju autogol ili promaše penal galamiš i psuješ. Autoritet se gradi dijalogom, profesionalizmom i oprostom.
