BANJA LUKA – U godini kada FK“Radnik“ iz Bijeljine obeležava svoj 70 rođendan, profesor Ratko Radovanović sa ponosom kaže da je nepunih četiri i po decenije proveo u ovom fudbalskom dragulju iz Semberije. Za to vreme, on je promenio 25 trenera, doživeo je i ličnih 13 smena. I danas ne zna kada mu je bilo teže: kada je odlazio ili dolazio!
„Nikada nisam odlazio iz Radnika. Uvek sam bio tu. Jer, oni koji su dolazili, stalno me tražili. Počevši od Pozdera, preko Voje Despotovića, Mioča, Biogradlića, Avdičevića, Radeta Jovičića, Mileta Kosa... U Radniku, radeći sa Miletom Kosom, mnoge stvari sam shvatio i razbistrio. Imao je osoben način komuniciranja sa igračima i široko poimanje fudbalskog sporta. Tada smo imali sjajnu ekipu: Selimović, Alajbegović, Marković, Miražić, Kambajn, Divljaković, Sobo, Brkić, Lazarevski, Duraković, Zelinjac. Ta ekipa nije 13 utakmica izgubila, a 7 igrača je u ono vreme državi platila porez na zarađeno“, kaže Ratko Radovanović.
Profa danas ima 78 godina. Prestao je da stari, uvek je isti.
„Rođen sam 1937.godine u Bogutovom selu kod Ugljevika. Oca Petra su oterali u Jasenovac, a pre odlaska bez povratka rekao je mojoj majci Ružici:“Čuvaj nam i hrani jedinog sina!“Preselili smo se majka i ja u Bijeljinu. Svi moji životni snovi postali su životna stvarnost. Završio sam gimnzaciju, pa otišao u Sarajevo, zaigrao na Koševu, a studirao Geografiju. Međutim, provincijalac da se gore snađe... Preselio sam se u Beograd, tamo sam završio fakultet. Ništa mi kasnije nije bilo teško. Moja baka, majka i tetka kao prosvetni radnik su me vaspitale, učile da volim sve oko sebe, ljude“, kaže profa Ratko.
Cela jedna knjiga posvećena je njemu. U dvorištu porodične kuće fudbalskoj lopti podigao je spomenik. Zaista, prave ljubavi traju do veka.
„Sjajan publicista, Petar Ilić, napisao je o meni knjigu. Na promociji iste našli su se dr Milan Jelić, Miljan Miljanić, Mile Kos, Rodoljub Petković, dr Ademović, neuropsihijatar Novaković, pa Miro Sudar... To je za mene bila privilegija i zadovoljstvo. Hteo sam da se odužim fudbalskoj lopti. Proveo sam 5 godina u Bahreinu. Sve što sam prošao i stekao, lopta je uvek bila tu. U mojoj glavi. Bio je red da joj se odužim“, kaže on.
Ratko Radovanović danas ima mnogo prijatelja, neke je bespovratno izgubio. Živi pamte dobra dela. Na manifestaciji „Dan fudbala“ U Banja Luci dobio je nagradu za životno delo „Dr Milan Jelić“.
„Ja sam veliki jugonostalgičar.Imam prijatelja u svim delovima bivše, lepe i zajedničke zemlje. To me čini srećnim. Bogat sam čovek što sam u toj ženi živeo. Bilo je uzajamno poštovanje. Nije me interesovalo materijalno. Svi treba da ustanu kada se priča o pokojnom Dr Milanu jeliću. Imao je harizmu, autoritet, viziju. Doveo je FS RS u red. Tu je i Rodoljub Petković. Veliki prijatelj bio mi je i Miljan Miljanić. U mojim poznim godinama želim da kažem, nikada se nisam dodvoravao. Nikada nisam hteo biti šahovska figura. Hvala svima koji su odlučivali oko toga da ja dobijem ovu nagradu. Verovatno ima još onih koji pamte moje stvaralaštvo. Još uvek stvaram, jer se ne predajem“, zaključio je Ratko Radovanović.
Profa iz Semberije u poznim godinama sa istim žarom uživa u fudbalskom sportu kao pre nekoliko decenija. Kao primer da, zaista, postoje ljubavi koje nikada ne prolaze.
Slađan JEREMIĆ
