Više od dve decenije Fudbalski klub Borac iz Banjaluke u fotelji direktora nije imao čoveka „koji razume filozofiju igre“ i odgovornu osobu kojoj su na prvom mestu Borac i Banjaluka, odnosno opšte pre ličnog.
Posle Tome Marića koji je 1992. godine zajedno s predsednikom Anđelkom Grahovcem i trenerom Zoranom Smileskim iz Fođe u Banjaluku, kao poslednji jugoslovenski učesnik evrokupova, doneo prvi i za sada jedini međunarodni trofej banjalučkom i fudbalu Republike Srpske grad na Vrbasu, tačnije njegov mezimac nije imao „kalibar“ evropskog direktora.
A sama pomisao na to da neko treba doći na banjalučki Gradski stadion vezivala je čaršijsku konotaciju: „ide u rudnik da mu sve padne na glavu!“
Međutim...
-Ne zavisi sve od mene niti imam čarobni štapić, nisam ni čarobnjak – počeo je skromno Robert Robi Zrilić, sadašnji prvi administrativac Velikana sa Trga Republike Srpske i dodaje:
-Tu sam kratko. Prvo, još se upoznajem sa situacijom, drugo, ni sam ne znam šta se valja iza brda, a treće, što je možda i najteže – želim da istrajem i da Borac ostane zdrav, pravi i čvrst! U duhu imena, tradicije i renomea!
Između ljudi sa svetskim rejtingom Tome Marića i Roberta Zrilića „i Kurta i Murta“ su mislili da mogu da obavljaju direktorsku funkciju na najvećem stadionu u Republici Srpskoj. Popadali su kao kruške u nepokošenu travu...
-Nisam od ljudi koji gledaju unazad da bi izgradili sebe. Ispred mene je put koji moram da savladam. Start je, ako želim da pričam o trci na 100 metara, iz svlačionice, a ne tamo gde treba. Sami ste svedoci s čim sam se sve sudario na početku rada. Međutim, verovao sam, baš kao i sada. Ništa me nije niti će pokolebati. Znam da radim, znam posao, znam u šta sam došao i znam šta se očekuje od mene. Nisam najpametniji niti to hoću da kažem. Imam iskustvo. Mogu da pomognem Borcu. I što je najvažnije hoću! – optimističan je i samouveren Robert Robi Zrilić.
Ako se, iz neutralne zone, gleda korektno i uvažavajuće prema „liku i delu“ Roberta Zrilića onda se mora konstatovati seledeće:
U poslednjih šest meseci rešio je dugovanja Borca u iznosu od 600.000 maraka, skinuo je veliko breme svojim autoritetom i snagom argumenata, doveo je klub, posle dve godine pustoši, na prav licence za evropska takmičenja koju nije mogao da „sredi“ ni potpredsednik Fudbalskog saveza BiH Darko Ljubojević. Vratio je poverenje mnogih – da postoje dobri i čestiti ljudi kojima je stalo do društva i Borca!
- Eh, sad ste ga malo preterali sa tim atributima. Moje je da rešavam probleme i kao bivši sudija ako već moram da odsviram kraj da to ne bude ulazak u mračni tunel već da bude – Borac u Evropi. To je moja želja, a za njeno ispunjenje je potrebno još do 31. marta 2015. godine izmirimo dugovanja u iznosu od 176.000 maraka. I licenca je tu – kaže Zrilić koji je nekada bio izuzetan fudbalski sudija sa znakom FIFA, nalsednik oca Vladimira poznatog u jugoslovenskim i evropskim okvirima.
Na pitanje da li je siguran da je „to baš to“ i da „nema više ničega“, direktor „crveno-plavih“ je odgovorio:
-Nisam siguran. Ono što znam, i što je na mom stolu je to! Ali, u Borcu nikad niste načisto. Eto vidite samo koliko nam je problema prouzrokovao „slučaj Stančeski“. Iz vedra nema, tamo negde u daljini, kažu – Borcu oduzeta tri boda.
Kako je moguće da za to pre saznaju novinari nego mi u klubu – direktna strana?
Moramo se osloboditi predrasuda i stvari koje se „rade rukavicama“. Zalažem se da sve bude transparentno i istinito, koliko budem mogao i koliko budem izdržao, odnosno hteo boriću se. A imam energiju da negativno pretvorim u pozitivno. Zato sam tu gde sam. Borac je jedini klub u Evropi, pa i svetu kojem su oduzeta tri boda zbog dugovanja prema bivšem igraču Perici Stančeskom, današnjem članu beogradskog superligaša Rada, pa vraćena na insistiranje Evropske kuće fudbala. Mirko Poledica predsednik sindikata fudbalera je tvrdio kako je pobedio Banjalučane. A onda se desio neočekivan obrt. Zrilić je, ipak, poznatiji u Nionu!
-Ljudi iz UEFA i FIFA su se obratili Borcu i tražili dodatno pojašnjenje, jer smo mi u našoj žalbi naveli sve činjenice, dakle istinu. Tu istu žalbu su nadipunili sa još više istinitih činjenica i ljudi su naravno reagovali u duhu igre i takmičenje, a ne lovaca u mutnom. Ma ništa nije sporno samo da ljudi hoće da dođu u klub i kažu: „meni se duguje toliko“. Verujte mi na reč ni dan danas ne znam kome sve Borac i šta dugiuje jer nemam adekvatnu papirologiju i dokukementaciju. Ovo više liči na jahanje broda sa papirnim jedrima nego ozbiljan posao. Ali, prihvatio sam se toga i moram da istrajem – jasan je direktor Banjalučana.
Početak direktorske karijere nije bio nimalo ugodak za Roberta Zrilića na Gradskom stadionu u Banjaluci.
-Kao igrač mnogo više lepog sam doživeo sa istoka, nego kao direktor. Svestan sam težine i prvog i drugog posla, junaka i dežurnog krivca. Nisam se osvrtao, želeo sam da dokažem da sam Borčevac i da hoću da pomognem, da uložim sve svoje resurse kako bi zajedno isplivali. Ne radim ovo zbog sebe već svih nas! Borac je na prvom mestu, svi mi smo prolazni, prvo ja, pa i oni što viču sa istoka. A dobri su to momci. Samo su mene povezali sa prošlošću, a ja tu nemam nikakvih dodirnih tačaka – objasnio je prvi operativac Borca.
Na najduži put se uvek kreće prvim korakom, ako je on siguran i svi ostali će biti takvi.
Nema veze šta kažu iza grabe i živice, karavani su uvek prolazila uz laveže.
Ono što je činjenica – a jeste – Borac već dve decenije, čak i više nije imao ovakvog, sposobnog i snalažljivog, čoveka u direktorskoj fotelji kao što je Robert Robi Zrilić.
Tomo Marić je dobio istinskog naslednika i – ko zna – možda novog kovača evropskog trofeja na Gradskom stadionu.
Ali, pre osvajanja trofeja mora se izaći na pozornicu Starog kontinenta...
Neka Robi odsudi – Borac u Evropi...
Kud puklo, da puklo...
Slavko BASARA
Svi otišli zadovoljni
Malo ko se seća, ako toga uopšte i ima, da su svi iz Borca odlazili zadovoljni. Robert Zrilić je nastavio taj trend iz 1992. godine.
-Od kada sam direktor iz Borca je otišlo 12 fudbalera, svi zadovoljni. Neke smo isplatili, sa nekima smo reprogramirali dug, s nekima ljudski porazgovarali... Niko nije zakinut. To je snaga i vera u Borac. Želim da imam jasan put kojim sam prošao, očišćen, a sutra kada odem, da iza mene ne ostaju „repovi“ – jasan je Zrilić.
Jači od Sevilje
ŠPanski prvoligaš Sevilja je snažniji, jači, uticajniji, bogatiji... Borac je mudriji zahvaljujući Robertu Zriliću. Na konto naknade za treniranje Miroslava Stevanovića Borac će inkasirati oko 60.000 maraka. Cifra koja nije za baciti u ovakvoj Borčevoj situaciji.
-Stvar je propisa koje morate da pratite. Milion je ovakvih primera, da ne budem samohvalisavac, ali svako ime koje bude u vašem klubu i ode morate da pratite. Propisi moraju da se poštuju. Činjenice su na našoj strani, a kada je tako onda je trag koji pratite dovoljan da naplatite ono što ste uložili nekada. I ništa više. A to je i nama, u ovakvoj BiH, sasvim dovoljno – jasan je Zrilić.
Primorani da prodajemo
Fudbalski klub Borac, da bi preživeo, primoran je da prodaje, svake polusezone, i to ono najbolje.
-Drugačije ne može. Svako ima svoje mišljenje i razloge, ali kako vratiti dugove ako ne dobijete novac od onoga što ste napravili i lansirali? I ove zime smo suočeni sa odlascima glavnih igrača. To je neminovnost! Ko ne bi voleo da ima ekipu četiri godine na okupu. Ali, uslovi života diktiraju i povlačenje budućih poteza – obrazložio je Robert Zrilić.
