Od odlaska s kormila Rudar Prijedora u proleće 2013. godine u kojem je ostavio dubok trag Velimir Baja Stojnić je na „trenerskom odmoru“. Imao je nekoliko ponuda od prvoligaških i premijerligaških klubova, međutim nije se „uhvatio“ posla.
Nažalost, katastrofalne poplave koje su zadesile Banjaluku i Republiku Srpsku u maju nisu zaobišle ni porodičnu kuću Stojnića u Lazarevu, tako da je kod ovog iskusnog stručnjaka fudbal bio u drugom planu. Sada je stanje koliko-toliko normalizovano.
-U takvoj situaciji nisam mogao da razmišljam o fudbalu, znate kako je kada voda uđe u dvorište i kuće, ostavi pustoš iza sebe. Uspeo sam da saniram štetu nadljudskim naporima, fudbal mi je stvarno bio u drugom planu. Nije da nisam pratio zbivanja i događanja, ali jednostavno energiju i misli morali ste da okrenete u drugom pravcu – počeo je priču nekadašnji selektor kadetske reprezentacije BiH.
I u takvoj situaciji imao je nekoliko ponuda. Javili su se tuzlanska Sloboda, Zvijezda iz Gradačca, Radnik iz Bijeljine, Slavija, Proleter iz Teslića...
-Nisam mogao da prihvatim posao jer sam smatrao da sto odsto ne bih bio u njemu, a to je onda veliki rizik. Sada je situacija potpuno drugačija. Imam neke kontakte i postoji mogućnost da u skoro vreme preuzmem jedan klub na ovim prostorima. O imenima ne bih sada, nije zahvalno. Kada se posao završi sve će biti poznato – ostao je zagonetan popularni Baja.
Radeći u banjalučkom Borcu i Rudar Prijedoru Stojnić je pokazao trenerske stvaralačke osobine, međutim kao i svugde drugde de preovladavaju antifudbalski rezoni i razmišljanja trajao je jedan određen period dok situacija nije „ucrvana“.
-Istina je da sam i u Borcu i u Rudar Prijedoru imao veliki stres, iskreno teško ga sam se otarasio. A onda su došle i poplave... Čovek svašta u životu i karijeri istrpi i preživi. Posle svega bude samo jači i dostojanstveniji. Mene je život učio drugačije, u porodici sam vaspitan kako sam vaspitan. Nikom ništa ne zameram, takav je današnji fudbal – jasan je Stojnić.
Boravio je i u Nemačkoj kod sina Srđana, bivšeg igrača Kozare iz Gradiške i Borca. Imao je ponuda da ostane i radi...
-Nisam mogao zbog gore navedenih razloga, a osim toga nisam mogao porodicu da ostavim u Banjaluci. S vremena na vreme odem do Nemačke, radi na nekim naučnim fudbalskim stvarima i želim da se dodatno edukujem i unapredim. Iako sam prošao kroz teško razdoblje spreman sam da preuzmem novi posao u kojem mogu pružim maksimum – istakao je na kraju Velimir Baja Stojnić.
S. Basara
Žao mi Prijedora
Iza Velimira Stojnića je ostao i jedan žal, kako kaže, Rudar Prijedor kojeg je prvo spasao od ispadanja, a onda je morao da ode na „specifičan način“.
-Kada se samo setim dolaska u Prijedor, sve je bilo u rasulu. Skupili smo to igrača što smo imali i ostvarili prioritetan cilj – opstanak u Premijer ligi BiH. Žao mi je što nismo nastavili uspon, a imali smo sve predispozicije, kasnije je sve išlo nizbrdo. Rudar Prijedor je klub svetle tradicije i sa malo dobre volje moglo se mnogo. Nažalost, kod svih nije bilo malo te dobre volje – zaključio je Stojnić.
