Tradicionalnu, četvrtu po redu, akciju izbora najboljih pojedinaca koju organizuju Fudbalski savez Republike Srpske i Sportski Žurnal propratiće i sećanje na četiri fudbalska velikana koji su dali nemerljiv doprinos unapređenju, razvoju i afirmaciji kako fudbala, tako i Saveza iz Banjaluke, ali i Republike Srpske.
Od prve svečanosti u banjalučkoj „Akvani“ kada su proglašavani najbolji za 2011. godinu nagrada za životno delo FSRS nosi ime „Doktor Milan Jelić“ u znak sećanja na nekadašnjeg predsednika fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH, ali i čoveka kojeg je iznenadna smrt 30. septembra 2007. godine zatekla na funkciji predsednika Republike Srpske. Jelić je, vodeći Savez Srpske, bio jedan od najzaslužnijih za ujedinjenje fudbala na prostorima dejtonske zemlje 23. maja 2002. godine i postao je prvi srpski član u tročlanom predsedništvu krovne kuće fudbala sa sedištem u Sarajevu.
Nagrada za veliki sportski poduhvat nosi uspomenu na legendarnog trenera Crvene zvezde i Real Madrida, nekadašnjeg saveznog kapitena i predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, Miljana Miljanića i premijerno je dodeljena prošle godine u hotelu „Bosna“ u Banjaluci kada ju je dobio tadašnji selektor reprezentacije BiH Safet Sušić zbog plasmana Zmajeva na Svetsko prvenstvo u Brazilu. Ova nagrada ima regionalni karakter i unapredila je akciju FSRS i Žurnala koji iz godine u godinu žele da je unaprede i podignu na još viši nivo.
Miljan Miljanić, ka predsednik Fudbalskog saveza SR Jugoslavije pomogao je mnogo fudbalu Republike Srpske u najtežim trenucima, u toku rata, ne mareći ni za vlastiti život kada je putovao koridorom do Milića, Bijeljine i Banjaluke da pomogne braći u organizovanju Saveza i fudbalskog sporta.
Od pre dve godine nagrada za najboljeg trenera Republike Srpske u izboru FS Republike Srpske i apsolutnog lidera sportske štampe nosi ime „Ilija Miljuš“ po istaknutom treneru gradiške Kozare i banjalučkog Borca, čoveka koji je život posvetio najvažnijoj sporednoj stvari na svetu i uvek opšti stavljao ispred ličnog interesa. Ostavio je dubok trag u krajiškom fudbalu, pogotovo u Kozari i na Gradskom stadionu u Banjaluci, a nebrojeno puta bio je „vatrogasac“ kada su od trenerskih užarenih klupa svi bežali. Ostao je jedinstven i prepoznatljiv po trenerskoj hrabrosti tako da se ovim gestom i na Iliju Miljuša čuva uspomena.
Pre nešto više od mesec dana preminuo je i legendarni jugoslovenski i golman novosadske Vojvodine Ilija Pantelić, inače Grmečlija po rođenju i korenima. „Ilija gromovnik“ nas je večno napustio, ali je ostavio mnogo prijatelja u Republici Srpskoj. Najviše zahvaljujući njemu u toku rata Novosađani su gostovali u gradu na Vrbasu, a svaki poziv iz Banjaluke i svoje Krajine nije odbijao, poput Miljana Miljanića, rizikujući bezbednost vlastitog života.
Kažu, ljudi se rode hrabri, a Pantelić je to svakako bio. Na prošloj manifestaciji u hotelu „Bosna“ zajedno sa Dušanom Dudom Maravićem dobio je Zlatnu plaketu Fudbalskog saveza Republike Srpske za nesebičnost i veliku pomoć u vremenu kada je ona bila najpotrebnija fudbalskim radnicima sa ove strane Drine. Od ove godine nagrada za najboljeg sportskog radnika u Republici Srpskoj nosiće ime po legendarnom golmanu Iliji Panteliću što je usaglašeno na sastanku delegacija organizatora manifestacije Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala.
Na ovaj način FS Republike Srpske i Žurnal čuvaju uspomene na kvartet velikana koji su bili prepoznatljivi u fudbalu kada je on imao dušu i kojem su ostavili mnogo, a ponajviše sebe. Zbog toga i jesu zadužili nas da ih se večno sećamo...
S. Basara
Sombolac: Prava stvar
Prošle godine nagradu za životno delo FSRS „Doktor Milan Jelić“ dobio je Velimir Veljo Sombolac, olimpijski pobednik iz Rima 1960. godine i čovek čija igračka i trenerska karijera je teško ponovljiva na ovim prostorima.
-Prava stvar je što pojedine nagrade na akciji za koju imam samo reči hvale nose imena po legendarnim funkcionerima, trenerima i igračima što daje dodatnu težinu i važnost izboru u organizaciji FSRS i Sportskog Žurnala. Sva četvorica velikana bili su moji lični prijatelji i saradnici i prava je stvar što se na ovakav način čuva uspomena na njih. Zaslužili su i više od toga – istakao je Velimir Veljo Sombolac.
