Etno selo „Stanišići“ je epicentar nekadašnjeg jugoslovenskog fudbala, već nekoliko dana u ovom velelepnom kompleksu mogu se sresti, između ostalih: Savo Milošević, Dejan Savićević, Momčilo Vukotić, Dejan Raičković, Darko Nestorović, Mladen Krstajić, Mitar Mrkela, Radmilo Mihajlović...

Nekada su to bili idoli naše dečačke generacije, a danas uvaženi i priznati fudbalski ljudi, funkcioneri, treneri, skauti, menadžeri... Okupili su se u Etno selu „Stanišići“ čiji je vlasnik Boris Stanišić.
- Pre nešto više od mesec dana ovaj kompleks je bio poplavljen, a evo danas u njemu sutakve fudbalske veličine kojima smo se nekada svi divili. Trebalo je mnogo truda da sve bude kao pre poplava. Pre „Turnira prijateljstva“ ovde je boravila kadetska reprezentacija Republike Srpske. Sa Savezom Srpske imam izuzetnu saradnju – rekao je Boris Stanišić.

U jednom momentu u Borisovom društvu našli su se predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savićević, zaštitni znak podgoričke Budućnosti i član šampionske generacije Crvene zvezde koja se popela na krov Evrope i sveta, Darko Nestorović, legendarni napadač Čelika iz Zenice i najbolji strelac ovog kluba u jugoslovenskoj ligi, kao i Mitar Mrkela, bivši fudbaler OFK beograda i Crvene zvezde, danas istaknuti funkcioner u FS Srbije.
- Lepo je naći se na jednom mestu posle toliko godina. Fudbal je zaista čudo, spaja ljude i uvek je nepredvidiv. Dugo se nisam video sa Savićevićem i Mrkelom s kojima sam nekada vojevao bitke na jugoslovenskim prvoligaškim terenima. S Mrkelom sam čak i osamdesetih godina prošlog veka bio omladinski reprezentativac Jugoslavije. Prisetili smo se života nekada, razgovarali o današnjem fudbal, atmosfera je bila baš relaksirajuća. Voleo bih da je ovakvih prilika mnogo više – istakao je Darko Nestorović.

Bijeljina i Republika Srpska su, zaista, prethodnih dana epicentar fudbala nekadašnje Jugoslavije. Etno selo „Stanišići“ je poput bivšeg Fudbalskog saveza zajedničke države.

Lepo se setiti uspomena zbog bolje, korektnije i uspešnije budućnosti na ovim nedefinisanim balkanskim prostorima.

S. Basara