Zvjezdan Misimović je trenutni rekorder po broju nastupa u fudbalskoj reprezentaciji Bosne i Hercegovine, za „zmajeve“ je odigrao 80 utakmica i postigao je 26 golova. Sedam manje od prvog „snajpera“ nekadašnje centralne jugoslovenske republike – Edina Džeke.

Tridesetojednogodišnjak koji je rođen u Minhenu (tadašnja Zapadna Nemačka) i prve fudbalske korake napravio u slavnom Bajernu, aktuelnom klupskom prvaku Evrope i sveta, ustvari vodi poreklo iz Republike Srpske. Njegovi roditelji su iz okoline Gradiške iz koje su kao mladi otišli „trbuhom za kruhom“ na zapad.

Odlične partije u reprezentaciji koje su ravne Mocartovom podvigu u muzici bile su dovoljno jak argument da ponese laskavo priznanje najboljeg sportiste Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u izboru banjalučkih „Nezavisnih novina“. Posle inauguracije u „kralja sporta“ BiH u sarajevskom hotelu „Holidej in“ Misimović je bio srećan i prezadovoljan:
- Mnogo mi znači ova nagrada. Pogotovo jer se bliži kraj karijere i ona me čini srećnim i ponosnim. Zadovoljan sam sezonom koja je iza mene. Bio je veliki san da se konačno plasiramo na veliko takmičenje i uspeli smo. Sigurno da je osvajanje Kupa Kine sa klubom Gvangžuom bila kruna sjajne godine za mene. Sada ću lepo sa svim tim rezultatima i nagradama da uživam u krugu porodice.

Ovo nije obična novogodišnja priča, već storija, i pregled karijere i života majstora fudbala koji po stilu igre i ponašanju na terenu podseća na svog selektora Safeta Papeta Sušića. Popularni Miske je u privatnom životu tih i nenametljiv, kao i na igralištu, ali kada dobije loptu jedan njegov lucidan potez ili dribling, asistencija, gol mogu da preokrenu utakmicu i rezultat. Odlično se nadopunjuje u tandemu sa Edinom Džekom i njih dvojica su „udarna igla“ reprezentacije BiH koja će sledećeg leta u Brazilu prvi put u svojoj istoriji zaigrati na Svetskom prvenstvu.

Misimović je odigrao jednu utakmicu za mladu reprezentaciju SR Jugoslavije do 21 godine protiv Francuske u novembru 2002. godine kada je ušao u 85. minutu. Tadašnji selektor „plavih“ nada Vladimir Petrović Pižon mu je rekao da je „pretežak i spor“, odbacio ga je iz reprezentacije. Ustvari, to je bio prvi korak na putu kojim korača i danas. Jer, u životu ništa nije slučajno, sve je volja Svevišnjeg.
- Sve to ima svoje! Evo sada se vidi zašto je to ustvari bilo dobro po mene. Pratim rezultate reprezentacije Srbije, volim kada pobedi, ali ne žalim što igram za BiH. Odluku nisam doneo ja već splet okolnosti. Nije mi bilo omogućeno da nastavim reprezentativnu karijeru u SR Jugoslaviji. Igrao sam 35 puta u „plavom“ dresu, za mlađe selekcije. Bio sam u Finskoj na Prvenstvu Evrope 2001, kad smo bili četvrti. Bila je to generacija sa Nemanjom Vidićem, Dankom Lazovićem, Miljanom Mrdakovićem... Protiv Francuske ušao sam u igru u finišu kad je bilo 3:0 za domaćina, tako i ostalo! Kasnije sam čuo da je selektor Pižon nešto pričao za mene. Išao sam svojim outem. Bio je to kraj mog igranja za SR Jugoslaviju. Kasnije su došli i problemi s pasošem pa je moje razočarenje bilo veliko – istakao je Zvjezdan Misimović.

Debitovao je za za „A“ tim Bosne i Hercegovine 18. februara 2004. protiv Makedonije (1:0) kod selektora Blaža Sliškovića. Od tada pa do danas nanizao je „okruglo“ 80 nastupa u „belom“ dresu BiH, bio strelac i asistent mnogih odlučujućih pogodaka. Jedno vreme nosio i kapitensku traku dok mu je nije skinuo, na ružan način, bez obrazloženja tadašnji selektor Meho Kodro i dao je Emiru Spahiću.

Ušao je u istoriju posleratnog fudbala na prostorima „dejtonske zemlje“. A u nju je stigao „putem veze“. Mnogo mu je pomogao Hasan Salihamidžić, vedeta Bajerna i reprezentativac BiH.
- Posle svega što se desilo u Srbiji Braco me je pitao da li bih igrao za BiH. Zanimljivo je da je sve počelo zapravo u jednoj teretani. Bio sam tada u drugom timu Bajerna i imali smo zajednički trening sa prvom ekipom za koju je igrao Hasan Salihamidžić. Povezao me je sa tadašnjim direktorom svih reprezentativnih selekcija Fudbalskog saveza BiH Ahmedom Pašalićem, obavili smo konstruktivan razgovor i brzo se dogovorili. Zaigrao sam za reprezentaciju BiH, a od tada je sve istorija. I danas traje! Inače, Braco Salihamidžić je moj veliki prijatelj, pomogao mi je kada mi je pomoć najviše trebala. Cenim takve ljude. Drago mi je što sam osvojio priznanje koje je on prvi dobio pre više od deset godina – nastavio je svoju životnu ispovest vezista BiH.

Malo je zastao, a onda rekao i ovo:
- Iskreno, taj potez selektora me je pogodio u srce. To se desilo kada sam mnogo toga dao reprezentaciji, a zahvalnost sam dobio u ovom gestu. Razgovarao sam sa selektorom Kodrom i prihvatio sam njegovu odluku, ali je nisam razumeo! Bio sa, i ostao, miljenik publike koja me je lepo prihvatila. Mnogi saigrači su me zvali da me podrže, a putem interneta primio sam bezbroj poruka podrške uz poruku da ne treba da igram ako mi oduzmu traku. Nisam hteo da se predam, nastavio sam bez obzira na naneseni bol. Podrška mi je mnogo značila. I dala snagu!

Potom je usledila i „epizoda“ sa hrvatskim „trenerom svih trenera“ kontroverznim Miroslavom Ćirom Blaževićem. „Ante Pandaković“ iz Bjelogrlićevog „Montevidea“ je javno optužio Misimovića za simuliranje povrede i bojkot baraž utakmica za Svetsko prvenstvo 2010. godine u Južnoj Africi protiv Portugalije. Zvjezdan je uzvratio izjavama u medijima: „dok je Ćiro selektor ne igram za BiH“. Problem je prevaziđen tako što je Blažević zamenjen sadašnjim selektorom Safetom Sušićem, a Misimović dobio još veću podršku javnosti, armije navijača, ljudi u Savezu i novog selektora.
- Ne bih se vraćao na taj „nesporazum“ sa Ćirom. Samo ne volim kada neko preko mojih leđa traži alibi. Na to sam alergičan – jasan je Misimović.

Još jedan trener nastojao je da mu „skuha papicu“. Reč je o legendarnom Rumunu George Hadžiju koji je u sezoni 2010/11. vodio turski Galatasaraj u kojem je Misimović najmanje igrao.
- Bilo pa prošlo. I to me je dodatno ojačalo. Shvatio sam da sam postao „magnet“ za stručnjake koji žele na meni da grade autoritet – kroz smeh kaže Misimović.

Zvjezdan je sve izdržao i pobedio sve povremene protivnike, a ne neprijatelje, kako je voleo da kaže legendarni Miljan Miljanić. Misimović je postao prvo ime reprezentacije BiH i bio jedan od ključnih igrača u plasmanu na 20. Svetsko prvenstvo od 12. juna do 13. jula 2014. godine u Brazilu. O šansama svog tima u Južnoj Americi u grupi F sa Argentinom, Nigerijom i Iranom Misimović kaže:
- Mislim da smo imali dobar žreb i naše šanse za prolazak u nokaut fazu Mundijala su dobre. Argentina je izraziti favorit u grupi i mislim da će „gaučosi“ biti prvi u grupi, a da ćemo se mi s Iranom i Nigerijom boriti za drugo mesto. Ne vidim da su nešto jači od nas, imao realne šanse za plasman u drugi krug.

O svom nastupu na Mundijalu sledeće godine Misimović neće mnogo da priča jer je trenutno teško povređen. Ta povreda je zabrinula i selektora Safeta Sušića jer će Miske zbog nje morati da pauzira najmanje tri meseca.
- Svaka povreda je neugodna, a sa njom raste i nervoza. Pogotovo kada se desi uoči Svetskog prvenstva koje smo toliko želeli i prizivali. Ipak, optimista sam. Ima mnogo vremena da se izlečim, oporavim i budem potpuno spreman za izazove u Brazilu. San svakog fudbalera je da zaigra na Prvenstvu sveta. To je vrhunac karijere i to se ne desi često u karijeri. Što se tiče budućnosti nakon Svetskog prvenstva, teško je reći. Ima još dosta do toga, ali vreme će pokazati šta i kako dalje. U ovom trenutku ne mogu ništa decidnije da kažem.

Na kraju ove lepe fudbalske priče u kojoj je Zvjezdam Misimović prošao trnjem da bi stigao do sazvežđa u vasionskim visinama naš junak se osvrnuo i na godinu provedenu u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu – Kini.
- Kina je specifična zemlja, nije isto kao u Evropi, ali navikao sam se brzo. Mnogo mi je lakše jer je Zlatan Muslimović sa mnom u klubu. Takođe dvojica trenera sa naših prostora rade u Kini pa se povremeno družimo. Naravno nije lako bez porodice, ali moram priznati da je nekako godina, ipak, brzo prošla. Kineski jezik je težak, nisam ni pokušavao da ga naučim. Treba puno vremena i truda da se savlada. Znam naravno neke reči koje su me naučili saigrači, ali one nisu za javnost.

Iako još uvek ne razmišlja o završetku igračke karijere, Zvjezdan Misimović ipak želi, na kraju ove storije da istakne:
- Moj otac je strastveni ljubitelj Crvene zvezde iz Beograda, po njoj sam i dobio ime. Voleo bih kada bih igračku karijeru završio na „Marakani“. Posle svega planiram da se vratim u Nemačku, da živim u Minhenu, gde je jednog dana sve i počelo. Još uvek ne razmišljam o odustajanju od fudbala i odlazak u penziju. Jednog dana vratiću se da zatvorim krug, gde sam napravio prve korake i gde sam rođen i odrastao. Rođen sam u Bavarskoj tu ću i da završim igranje fudbala.

Život nije ništa drugo nego zatvoreni krug, ali isto tako i igračka karijera, pogotovo fudbalera kojem je bila tako uzbudljiva i potresna kao Zvjezdana Misimovića, fudbalskog Mocarta zvezdanih dometa. Jedan je Zvjezdan Misimović, svetski, a naš. As visoke energije i manastirske mirnoće. Kratko rečeno majstor fudbala.

Slavko BASARA

Nova godina u krugu porodice

Kada je u pitanju proslava Nove godine Zvjezdan Misimović nema nikakvu dilemu:
- To će biti u krugu najuže porodice koja mi je za ovih godinu dana mnogo nedostajala. Obići ćemo u tokom praznika Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Nemačku.

Tri naslednika

Nedavno je, pre tri meseca porodica Misimović dobila još jednog člana. Zvjezdanova supruga Stefanija, inače rodom iz Makedonije, s kojom se upoznao u Minhenu, rodila je trećeg sina.
- Dobili smo trećeg sina kojem smo dali ime Noel. Tako su Luka i Niko dobili najmlađeg brata. Srećni smo kada smo svi na okupu – rekao je porodični čovek Zvjezdan Misimović.

Najdraži trenutak

Bezbroj je situacija u karijeri Zvjezdana Misimovića koje zaslužuju epitet „naj“. Isto tako i trofeja.
- Osvajao sam mnoge trofeje i svima se podjednako radovao, svi su mi bili važni i dragi. Rado ih se sećam. Ipak, gol u Valensiji protiv Španije, kada sam matirao Ikera Kasiljasa u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj 2006. godine mi je jedan od najdražih. Nažalost u toj utakmici nismo pobedili, a zaslužili smo tri boda. „Furija“ je postigla gol u šestom minutu nadoknade engleskog arbitra Stiva Beneta. Strašno. I sada se naježim kada se setim tih nepravednih trenutaka – prisetio se Misimović juna 2005. godine.

„Zlatno pravilo“

Iako kaže da nije sujeveran, jednog pravila ipak se stalno pridržava na svakoj utakmici.
- Uvek prvo zakoračim na igralište desnom nogom. Ne znam zašto, ali nekako mi to daje neku dodatnu sigurnost i samopouzdanje. Možda je postalo i navika. Uglavnom to je jedini ritual koji imam pre svakog susreta i u klubu i u reprezentaciji i mislim da ne preterujem. To je neko moje „zlatno pravilo“ - objasnio je popularni Miske.

Miske kao Pape

Selektor BiH Safet Pape Sušić nedavno je rekao da je upravo Zvjezdan Misimović fudbaler koji najviše stilom podseća na njega iz igračkih dana. Popularni Miske ne krije da mu takva poređenja laskaju i prijaju.
- Da stilom igre i ponašanjem ličim na Papeta prvi put mi je pre nekoliko godina, dok smo još igrali zajedno u reprezentaciji, rekao Elvir Baljić. Nisam gledao puno utakmica koje je igrao selektor. Svi pričaju i svi znamo da je on bio majstor s loptom, što i danas zna pokazati na treninzima. On je najbolji fudbaler BiH svih vremena, pa kada me neko sa jednom takvom veličinom poredi, onda je to velika čast za mene – skroman je Misimović.

To je on

Ime i prezime: Zvjezdan Misimović
Datum i mesto rođenja: 5. jun 1982. u Minhenu (Zapadna Nemačka)
Nadimak: Miske, Šljiva (Zwetschge)
Visina    1.80 m
Pozicija u timu: Ofanzivni vezni

Omladinski timovi: SV Nord Lerhenau, TSV Forštenrid, SV Gartenštad Trudering, Minhen Gern.

Profesionalni klubovi:
2000–2004    Bajern Minhen dva    102 (44)
2002–2004    Bajern Minhen            3 (0)
2004–2007    Bohum                    92 (21)
2007–2008    Nirnberg                  28 (10)
2008–2010    Volfsburg                 65 (17)
2010-2011    Galatasaraj                9 (0)
2011-2013    Dinamo Moskva        44 (8)
2013-        Gvangžu Renhe           24 (5)

Reprezentacija:
2002    SR Jugoslavija (U-21)          1 (0)
2004 – Bosna i Hercegovina          80 (26)