Kad nečija muzika postane stvarnost, onda taj život ima potpuni smisao – čuješ li nas Miroslave Miro Janjaninu?
Banjalučkog kantautora i svestranog stvaralaoca, osvedočenog prijatelja sporta i Sportskog Žurnala predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, u povodu Dana Republike, odlikovao je Ordenom Njegoša Drugog reda, a ta vest naišla na odobravanje celokupne ovdašnje javnosti.
Životopis uvog umetnika, umnog i humanog čoveka, obeležili su mnogi poduhvati i stvaralački podvizi, kako u muzici, tako i u poslovnom svetu, a sve to zajedno odredilo mu je značajno mesto u istoriji ovog doba i u Banjaluci i u Republici Srpskoj.
Priča teče ovako...
Miroslav Miro Janjanin rođen je u Banjaluci pre 55 godina, njegov otac Dušan bio je istinski laf života, omiljeni samouki muzičar, verni navijač Borca i Naprijeda s Mejdana i velemajstor za krmokolj koji je šezdesetih godina prošlog veka bio svojevrstan praznik na banjalučkoj periferiji od Lauša, Rosulja, Starčevice do Mejdana. Brojni dečaci tog vremena prvi put su zaigrali fudbal upravo sa krmećim mehurom koji je osušen i oblikovan starim krpama i istrošenim prostirkama, i ličio na pravu loptu. Bio je poklon čika Dušana i njegovog vernog pratioca Rajka Sabljića koji se pamte i do današnjih dana.
Eh, kakvo je to detinjstvo bilo – malo se imalo, a i duša i srce ispunjeni zadovoljstvom.
I tako, Miro je od oca nasledio lafovske manire, žicu za muziku, ljubav prema sportu, drugarstvu i prijateljstvu sa svakim onim koji je dobre volje, obavezno uz dobru mezu i piće uz obale Vrbasa, čuvajući tako i uspomenu na svog oca.
- Moja generacija odrastala je uz Džajića, Vukotića, Zvezdu i Partizan, Bitlse i Rolingstonse, zatim sa Dorsima i Led Cepelinom, grupom Kvin, Fredijem Merkjurijem... Od naših Bijelim dugmetom i Bregom, pa s Makom i Radovanom Mihajlovićem „Točkom“, sjajnim kanuautorom Arsenom Dedićem, onda Borom Čorbom, Đorđem Balaševićem... Uživali smo u životu i muzici. Počeo sam u grupi Radio, pa „AVT“, na kraju sa „Viteškim plesom“ napravili smo jugoslovensku senzaciju, bili su tu Sina, Tica, Mijat, Zoka, Sima... nezaboravna družina i nezaboravno doba. Zbog svega ovoga ponosan sam na Orden, i zbog svoje raje, ali stajanja nema – idemo dalje – govori u dahu, a osmeh mu ne silazi s lica.
Kao mališan nije odlazio sa lauških i mejdanskih livada, kasnije „ploče“ u Boriku, igrao je fudbal, od jutra do sutra, ali pobedila je muzička strast. Posle je postao odani navijač Borca, i rukometnog i fudbalskog, boksera Slavije, košarkašica Mladog Krajišnika... zaljubljenik u Zvezdu, Dragana Džajića i Dulu Savića:
- Džaja nije treća Zvezdina zvezda, on je fudbalski umetnik van kategorije, a zvezde su zvezde. Dulu Savića svi smo voleli, đavo na terenu, a drag i mio.
Izdvaja domaće sportske ljubimce:
- Abid Kovačević bio je evropski fudbaler, a ona njegova generacija: Vukelja, Cetina, Ćulafić, Kreso, Ibrahimbegović... među pet jugoslovenskih prvoligaša kada je ta liga bila među pet najkvalitetnijih evropskih liga. RK Borac bio je sedamdesetih godina prošlog veka svetsko čudo sa Arslanagićem, Karalićem, Popovićem, Bijelićem, braćom Golić, a tek kad je stigao i Rađenović po meni najbolji rukometaš sveta.
Boks je za junaka ove priče posebna banjalučka sportska storija:
- Slaviju su nosili momci sa Lauša, posle su došli Beneš i Bisić, ali temelj su činili Homa, Pejić, Tamburić, velemajstor Josipović, svi sa Lauša. Slavija je imala i velikog bokserskog maga Sredoju Zekanovića, a onda trenera Tomu Palankina, ona je bila preodređena da bude svetska ekipa – i bila je!
Kome skida kapu do crne zemlje? – pitanje nije ni dovršeno, a odgovor stiže kao „iz topa“:
- Marjanu Benešu! Takav se više neće roditi. Neponovljiva je i sportska heroina košarkašica Slađana Golić, zaslužila je, kao i ona zlatna generacija rukometaša, da joj Banjaluka za života podigne spomenik.
O, da... Miroslav Miro Janjanin i „Politika“, odnosno „Sportski Žurnal“. Još širi osmeh „od uha do uha“:
- U kafiću „Napoleon“ dan mi počinje sa Sportskim Žurnalom, što god me interesuje o sportu imam na dlanu. Prvo, Republika Srpska: sve o Borcu, Rudar Prijedoru, Kozari, odbojkašicama iz Brčkog, potom rukometu i košarci, pratim i Košarkaški klub invalida Vrbas, moj prijatelj Marinko napravio je čudo s tim klubom i već postaje banjalučka prepoznatljivost. Onda, Đoković, Zvezda, Partizan, Srbija, vaterpolo, košarka... kao u izlogu. Bio sam s vama kad ste promovisali izdanje Sportskog Žurnala za Republiku Srpsku, kakav je to događaj bio: Vlade Divac, Svetlana Kitić, Vladimir Petrović Pižon... sve as do asa, pa do prvog vašeg izbora na „Akvani“ najboljih fudbalera Republike Srpske u manifestaciji „Dan fudbala“. Svaki put sam pevao „Za ljepšu Srpsku“, učiniću to i na ovogodišnjem izboru, jer imam hiljadu i jedan razlog. Moj pokojni otac Dušan je čitao „Politiku“, ja sam samo nastavio...
Ne može se ova priča okončati bez Vrbasa. Na ulazu u čuveni kanjon Tijesno, sam Bog i Miro znaju kako na jednom delu da siđu do same obale reke. Tu je iskrčio šumu i rastinje i napravio svojevrsnu oazu gde gotovo celo leto provodi u društvu sa sestrom Brankicom Kekom Skenderijom, lepom banjalučkom damom Irenom Radojević, zaljubljenikom u Vrbas Goranom Mirnićem i drugarima koji samo uz njegovo odobrenje mogu da dođu u tu oazu:
- Ne kažu badava za Banjaluku da leži na lepotici od reke, našem Vrbasu, on je i lepotica i lepotan!
Visoka ti gora Miroslave Miro Janjaninu, ili bravo maestro, jedno kaže puk, a drugo pisci, ionako dođe na isto i jedno drugom ne smeta.
Tomo MARIĆ


Čovek i umetnik

Poznati banjalučki privrednik i ljubitelj sporta Marinko Umičević, ovogodišnji dobitnik nagrade „Menadžer godine u BiH“ pokrenuo je inicijativu da Miroslav Miro Janjanin bude odlikovan Oredom Njegoša Drugog reda koji dodeljuje predsednik Republike Srpske:
- Miroslav Miro Janjanin je ponos Banjaluke, i kao čovek i kao umetnik. Zadužio je i Banjaluku i Republiku Srpsku. Ovaj Orden, kao i „Aprilska nagrada“ Grada Banjaluka govore da se i u ovakvim smutnim i teškim vremenima prave vrednosti ipak prepoznaju, cene i nagrađuju.

Čestitka od srca

Rodoljub Petković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Republike Srpske:
- Živimo u dobu kada se bezmalo ništa ne poštuje, obezvređuju i nagrade, tako da ja Orden dodeljen Miroslavu Janjaninu doživljavam kao poslednju nadu da sve nije propalo i da neće, jer je reč o sjajnom čoveku. Miri čestitam od srca!

Zaštitni znak Banjaluke

Anton Josipović, olimpijski pobednik iz Los Anđelesa 1984. godine i veliki bokserski šampion:
- Uvek sam Janjanina smatrao za osvedočenog Banjalučanina, koji voli svoj grad, on je to dokazao i brojnim pesmama koje su postale zaštitni znak Banjaluke i Republike Srpske poput „Ovo je moj grad“ i „Za ljepšu Srpsku“...