Nedelja veče, poslednji dan septembra 2007. godine, Banjalučko polje okovala noć i magla. Zgrada „Univerzala“ kraj nadvožnjaka prema „Vitaminci“ krovom razbija „crno-belu smesu“. Napolju slika kao u filmovima o Džeku Trboseku.
Priveo sam kraju još jedan naporan dan u Sportskoj redakciji „Nezavisnih novina“, a nedelja je, zbog utakmica i raznih takmičenja za vikend, uvek bila najnapornija. Sređivao sam papire na radnom stolu kraj kompjutera i taman da pritisnem „šat daun“ u potkrovlje je ušao, sav zbunjen, glavni i odgovorni urednik Dragan Jerinić:
- Neka niko ne ide kući, ostanite svi u redakciji, izgleda da je umro Milan Jelić. Ako je tačno moraćemo da pravimo posebno izdanje.
Ove njegove reči su me pogodile kao kroše, odmah sam seo u stolicu, suze same krenule... Lete misli: da li je moguće; ma nije istina; šta sad; neko se rđavo šali; nemoguće!
Nažalost, vest je brzo potvrđena:
„Milan Jelić, predsednik Republike Srpske, predsednik fudbalskih saveza Republike Srpske i BiH, preminuo je u 52. godini“.
Doktor Milan Jelić je izdahnuo dok se rekreirao na stadionu Fudbalskog kluba Modriča Maksima, a u dobojsku bolnicu „Sveti apostol Luka“ dovezen je u 18.02 časova u beživotnom stanju.
Našeg predsednika, neočekivano, oteli su anđeli.
Devet godina smo drugovali i sarađivali, od 1999. godine kada smo se prvi put sreli u Rafineriji nafte i ulja u Modriči. Bili su to počeci razgovora o ujedinjenju fudbala u BiH. Sagovornik „hrvatska komponenta“ predvođena Iljom Dominkovićem iz Orašja. A onda se desio taj kobni 30. septembar. Ranjeno srce nije izdržalo teret života.
Kao da je juče bilo, sećam se „ekskluzive“ sa tadašnjim potpredsednikom FS Republike Srpske Dubravkom Prstojevićem koji mi je rekao: „napiši, do kraja septembra Milan Jelić se povlači iz fudbala, UEFA i FIFA ne dozvoljavaju političarima da budu u Savezu. To je sigurno, a ti si prvi novinar koji to zna...“
Ta ekskluziva „Mrve“ u „Sportskom Žurnalu“ uzburkala je Jadransko more u Crnoj Gori avgusta meseca 2007. godine gde se predsednik Jelić odmarao. Usledilo je „specijalno vaspitanje“ automatskom suspenzijom po Disciplinskom pravilniku. Od odmora, u Crnoj Gori, nije bilo ništa...
Uzburkao sam fudbalske strasti i duhove, a da toga ni svestan nisam bio u kojoj meri. Sve se treslo! Po povratku u Republiku Srpsku pozvao me je predsednik Jelić i rekao:
- Basara, treba da ti objasnim neke stvari!
Poštovao sam ga iako je insistirao da budemo na pertu. Predsednik je, ipak, predsednik, tu nema mesta „jaranluku“. Seli smo i pričali, upalio sam diktafon. U četvrtak, 23. avgusta 2007. godine na stranici broj 11, „Sportskog Žurnala“, broj 6713, izašao je intervju sa doktorom Milanom Jelićem. Naslov više nego jasan: „Fudbal jači od gluposti“.
U tekstu, između ostalog piše:
„Moramo da zaštitimo sport, da donesemo Zakon o sportu... Sve moramo, ali... U Republici Srpskoj pokušavamo da stvorimo jasnu fudbalsku sliku, dok je to u FS BiH teže... Naša liga je za ponos. Pa gde ima da gosti osvajaju toliko bodova? Sve se vidi i zna! Samo oni koji ne žele fudbalu dobro pokušavaju da love u mutnom. Prošla su ta vremena, došao je trenutak otkrivanja aduta. Svako će da stoji iza svojih postupaka...
...Svi koji Savez poistovećuju sa jednom osobom su psihopate, žele da iskrive stvarnu sliku. Takvi se prepoznaju nadaleko i kada im se izmakne tlo pod nogama hvataju se za slamku. FSRS neće odstupiti od zamisli da očisti fudbal od mešetara i ljudi koji vide samo sebe. To su fudbalski egoisti i treba im objasniti pravila igre. Pričam o mediokritetima!
...Mnogi koriste moju dobrotu i fleksibilnost, činjenicu da sam bolestan na ljudskost. Odjednom se ti ljudi pretvore u ale i gutaju sve pred sobom. Postanu mesožderi. Gde je tu logika? To je, međutim, naše društvo, nažalost i fudbal.
...Naš fudbal je kvantaš, a bez Zakona i ozbiljnih ljudi nema prosperiteta. Valjda plaćamo danak surovoj tranziciji. I to boli.
...U FS Republike Srpske odlično i odlučno znamo šta radimo, borimo se za bolje sutra i istrajaćemo u ovoj priči. Smaknućemo sve koji se prave prijatelji fudbala, „minere“ svega uspešnog. Kod nas se uspeh retko prašta.
...Nije Milan Jelić fudbal RS i BiH, iako tako žele da prikažu. Zbog sebe! Bio bih najsrećniji da pričamo o talentima, a ne prošlosti. I izrabljenim likovima.
...Ne kažnjavam ja već organi FSRS rade svoj posao. Svako mora da zna kodeks ponašanja, pa svi smo smrtnici i nosimo svoj krst. Bio je suspendovan Slobodan Tešić, pa se vratio, suspendovan je i Novak Petrović, uskoro će se vratiti... To je tako u fudbalu i životu. Kada ljudi postanu svesni bremena koje nose onda nema zime. Sve do tada, sneg nam je do pazuha...“
Intervju je završen sa tri jasna pitanja:
Kažu da se povlačite?
- To su želje pojedinaca koji bi mi najradije videli leđa. Kad budem odlazio sa funkcija, legalno, trudiću se da naslednicima ostavim jasnu sliku stanja i čist teren.
Šta to znači?
- Da će fudbal pobediti sve gluposti!
Koje?
- Sve!
Dan pre kobnog rekreiranja, na Dan srca, na stadionu koji je već nosio njegovo ime Modriča Maksima (te sezone 2007/08. osvojila je šampionsku titulu u Premijer ligi BiH) doktor Milan Jelić je iz svečane lože posmatrao prvenstveni duel svog kluba i Posušja – 4:1. Kao izveštač sam bio na tribinama Gradskog stadiona u Laktašima, protiv Zrinjskog bilo je 3:2 – Dragan Gošić trostruki strelac!
Vraćamo se za Banjaluku, Uroš Kopanja – Roja „pari“ starim autoputem „Hjundaji Geca“, slikač Vlado Stojaković napred na digitalu pregleda fotografije za novine, moj brat Darko i ja na zadnjem sedištu, zvoni mi mobilni telefon, dobro poznat broj. Javljam se...
- Predsedniče čestitam na pobedi, Laktaši su vam pomogli, slistili su Zrinjski.
- Svaka čast! U sledećoj utakmici u Modriči dočekujemo Željezničar, pozivam sve novinare iz Banjaluke da dođu na derbi. Prenesi im. Vidimo se...
Nažalost, nikada se više nisam čuo sa predsednikom Milanom Jelićem. Niti video. Otišao je među bolje ljude i čestitiji svet.
Tri dana posle smrti, 3. oktobra 2007. na Gradskom groblju u Modriči sahranjen je doktor Milan Jelić. Na večni počinak ispraćen je ispred porodične kuće u Kosovskoj ulici. Skupio se svet, među njima i tadašnji predsednik FS Hrvatske Vlatko Marković:
- Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put video Milana Jelića, onako lafovski i šeretski, sa osmehom na licu, a bila je Jugoslavija na okupu, je rekao: „merhaba bre pučanstvo!“
Na sahrani stojim sa Branimirom Tulićem. Suze naviru u maramice. Zborimo po koju, čini mi se da ni ja njega, a ni on mene ne razumemo. Pored nas prolazi Dubravko Prstojević:
- Bolje da sam jezik pregrizao nego što sam ti onu ekskluzivu dao!
Životna sudbina se, ponekad, i detaljima poigra.
Doktor Milan Jelić, predsednik Republike Srpske – za sva vremena!
Slavko BASARA
Šampionska sezona
Modriča Maksima je 2008. godine osvojila šampionsku titulu u BiH i igrala kvalifikacije za Ligu šampiona protiv Dinama iz Tirane i danskog Alborga.
Titula je posvećena tvorcu modernog Fudbalskog kluba podno obronaka Majne kojim danas predsedava Milanov sin Petar, inače napadač beogradskog Rada i bivši golgeter Premijer lige BiH.
