Piše: Slavko BASARA

Sve priče su izgrađene na konstrukciji rekla-kazala dok ne stigne njihova potvrda, a smenom stručnog štaba kolo pre kraja prvenstva, pod plaštom smešnih i nelogičnih objašnjenja, definitivno je potvrđeno da je Fudbalski klub Borac i dalje na krivom putu.
Šta treba još da se desi u fudbalskoj Banjaluci pa da se ljudi uozbilje i shvate činjenično stanje po kojem klub iz Plaonove više podseća na provincijski klub nego na velikana koji u svojim vitrinama ima i jedan evropski trofej – Mitropa kup.
Nekad bilo, danas se pominjalo.

Da je Borac pun amaterizma, neodgovornosti i nepripadnosti ljudi klupskim bojama i grbu najbolje potvrđuje niz sledećih činjenica.
Trener Slobodan Starčević ode na stažiranje za UEFA profi licencu u Frajburg u finišu prvenstva kada je klub bio na pozicijama koje vode u Evropu; uprava ga smeni tek po povratku i ne samo njega već kompletan stručni štab izuzev trenera golmana Radovana Gajića; sve ovo desi se posle remija sa Travnikom (2:2) u kojem je bilo svega. Očigledna maskarada!
Potrebna je istina, a ona glasi: Borac nema licencu za takmičenje u Evropi i to se zna, ali krije skoro dva meseca. Zbog lažne šarade se i dođe do raznoraznih konstrukcija koje imaju za cilj da ustrele pojedinca ili grupu ljudi.

U svim nerezonskim potezima Upravnog odbora najviše boli činjenica što je Borac nastavio sa praksom da jeftino troši i precrtava svoje ljude koji su istinski pripadnici „crveno-plave“ porodice i osvedočeni deo porodice velikana iz Platonove.
Tu pre svih treba upitati: zbog čega je pomoćni trener Oliver Jandrić ispao kolateralna šteta kada svi u Banjaluci, pa i u Republici Srpskoj i BiH znaju ko je on i šta znači Borcu? Jandrić koji je do sada nebrojeno puta, na svoju štetu, bio u služni kluba minimiziran je i sklonjen u stranu. Nije to zaslužio. Međutim, plašimo se da se u smeni stručnog štaba nisu gledale reference koje su date u javnost!

Sličnu sudbinu su doživeli: Goran Đukić, Vlado Jagodić, Velimir Stojnić i Darko Ljubojević, da li isto čeka i Branislava Krunića? On i ne zna tačno šta je njegova funkcija u klubu, sportskog direktora ili šefa stručnog štaba?
Predsednik Slobodan Radulj jeste možda ušao u klub sa ispravnim rezonima i željom da napravi bolje, ali veliko je pitanje koliko može njegov uticaj da nadvlada one koji od njega žele da naprave samo figuru za prikazivanje i prikrivanje istine. Čini se da je oko kluba opet stvoren velik prsten sivila u kojem se najbolje snalaze mešetari i interesdžije. U takvoj kompoziciji nastradaju nevini i oni koji su u kolateralu. Smena stručnog štaba u Borcu nije ništa drugo nego prikrivanje istine i skretanje pažnje u stranu sa stvarnih problema.

Posebna priča je sve ono što se dešavalo u poslednjih desetak dana, od fijaska na donatorskoj večeri, pa nelogične i loše organizovane utakmice veterana Crvene zvezde i Borca kojom se obeležilo 25 godina od osvajanja Kupa Jugoslavije, do trenutne situacije u kojoj je klub postao fudbalska moneta za potkusurivanje.

Kakva je uloga Udruženja „prijatelji Borca“ i šta ono zapravo radi, kakva su njegova prava i odgovornosti? Ko su neprijatelji Borca i od koga klub štitete „prijatelji“ Borca?
Borac se nalazi na strmoglavom putu koji vodi u ambis i zatočenik je primitivnog shvatanja života i fudbala od strane iskompleksiranih mediokriteta i ljudi koji su stvorili sivu zonu oko zdanja na Trgu Republike Srpske. A gde je sivilo, sreće nema!