Piše: Zoran Stojadinović

Partizan je pobedio HB Toršavn, verovatno će to učiniti i na Farskim Ostrvima, ali je daleko od Lige šampiona.

Prođe li narednog rivala čije će ime saznati u petak, biće to verovatno i krajnji domet ovog crno-belog tima koji je samo u drugom poluvremenu na trenutke igrao kako mora svih 90 minuta.

Da su noge teške i da je Partizan još u pripremnom procesu, nije opravdanje za igru kojom je ekipa Marka Nikolića sinoć pokušavala da uveseli 10.000 svojih navijača.

Usporene reakcije i slabo kretanje, prouzrokovali su propadanje i onih malobrojnih proigravanja koje zaslužuju respekt.

Gledanje prvog poluvremena utakmice Partizan – HB Toršavn deluje kao posmatranje usporenog snimka nekog od najslabijih mečeva tek završenog Mondijala između favorita i autsajdera...

Marko Nikolić moraće poteze da povlači u hodu, ali koncepciju igre Partizana morao je odavno da pripremi, a ona se sinoć nije nazirala do drugog poluvremena u kojem je Parni valjak postao konkretniji i opasniji zahvaljujući samo jednoj stavci – bržem kretanju bez lopte.

Kako Partizan treba da igra na svom primeru pokazao je Danko Lazović. Za iskusnog napadača ne postoje jaki i slabi rivali, teško i pogodno vreme.

Igrao je i u prvom i u drugom poluvremenu podjednako dobro, kretao se, otvarao, proigravao i bio na pravom mestu – na lopti, kad god je trebalo.

Pravo je crno-belih da u svojoj kući povlače poteze kakve žele, ali nejasno je kako je moguće da u odsustvu Saše Ilića bilo ko pre Danka Lazovića može da dobije kapitensku traku na primer.