Finansijski izveštaji koje su Crvena zvezda i Partizan podneli Agenciji za privredne registre ukazuju na očajno stanje u kojima se nalaze naši najveći klubovi

Izbacivanje Crvene zvezde iz evropskih takmičenja zbog kršenja finansijskog fer-pleja ponovo je aktuelizovalo pitanje poslovanja ovog kluba, ali i njegovog večitog rivala – Fudbalskog kluba Partizan, navodi u broju od nedelje Politika.

Finansijsko poslovanje ova dva kluba godinama je bilotajna za srpske medije. O dugovanjima se govorilo šapatom, a zvaničnici klubova retko su izlazili u javnost s preciznim podacima o poslovanju.

Netačno poslovanje Crvena zvezda je čak pokušala da prikaže i Evropskoj fudbalskoj federaciji (Uefa), što je dovelo do suspenzije iz kvalifikacija za Ligu šampiona, na šta su „crveno-beli” čekali punih šest godina.

„Politika” je i ove godine došla do finansijskih izveštaja koje su Crvena zvezda i Partizan podneli Agenciji za privredne registre. Iz ovih izveštaja koji su zaključni s 31. decembrom 2013. godine, proizlaze ogromni dugovi naša dva najveća kluba.

Crvena zvezda je dužna 5.879.113.000 dinara, što iznosi oko 50 miliona evra (precizno po jučerašnjem kursu Narodne banke: 50.945.519 evra), dok je tačan dug Partizana 1.589.929.000 (precizno po srednjem kursu: 13.777.547 evra).

Nije poznato kako su nastala dugovanja Crvene zvezde i Partizana i gde je otišao toliki novac. Ovo pitanje posebno dobija na značaju ako se zna da su ovi klubovi zaradili više desetina miliona evra od transfera igrača,i to samo od sezone kada je Crna Gora proglasila nezavisnost od državne zajednice u fudbalskoj sezoni 2006/2007.

Nezavisno ranije istraživanje našeg lista, na osnovu podataka sakupljenih sa „Transfermarketa”, specijalizovanog nemačkog sajta za praćenje transfera fudbalera, pokazalo je da je Crvena zvezda od te 2006. godine prihodovala više od 40 miliona evra, a Partizan oko 80 miliona evra.

Treba naglasiti da su i jedan i drugi klub često znali da izađu u javnost i demantuju cifre „Transfermarketa”,koji u Evropi ima ugled nezavisnog i pouzdanog posmatrača prelazaka fudbalera iz jednog u drugi fudbalski klub.

Ako pretpostavimo da su, uz manje izuzetke, podaci tog sajta tačni, onda dolazimo do cifre da su Zvezda i Partizan, uz transfere i trenutna dugovanja, od 2006. godine zajedno potrošili 185 miliona evra.

Crvena zvezda 90 miliona, a Partizan 95 miliona evra. Prosto, poređenjaradi, najveći transfer u istoriji svetskog fudbala iznosi 100 miliona evra, koliko je Real Madrid platio Gereta Bejla.

Naravno, srpski klubovi ne bi mogli ni da pomisle da dovedu igrača tipa Bejla ili Kristijana Ronalda,koji je plaćen 94 miliona evra, niti bi iko od svetskih fudbalera razmišljao da dođe da pika loptu u srpskoj ligi, ali za novac utrošen od 2006. godine Crvena zvezda i Partizan mogli su da dovedu mnogo bolje igrače od onih koji su trčkarali srpskim livadama.

Sigurno daleko bolje igrače od Savia, Avala Isaha i Bronovickog, s jedne strane, ili Eduarda, Đemba Đembe i Vašingtona s druge.

Loše finansijsko poslovanje dovelo je do toga da su nam najveći klubovi, nosioci srpskog fudbala, došli na rub propasti.

Odgovor na pitanje kako će ovi klubovi opstati na čelnicima je Zvezde i Partizana i njihovoj sposobnosti da reše goruće stanje. Imaju li ovi klubovi budućnost, ukoliko nastave po dosadašnjoj poslovnoj praksi, posebno je pitanje.

Treba podsetiti da je na početku sezone 2013/2014. Fudbalski klub Hajduk iz Kule istupio iz elitnog takmičenja, Super lige Srbije, jer su mudospela dugovanja od 2,5 miliona evra koja su napravila prethodna rukovodstva.

Hajduk iz Kule bio je stabilan superligaš pune 23 godine i iznedrio je mnoge fudbalere koji su kasnije bili reprezentativci Srbije. Klub je praktično nestao, iako su njegova dugovanja bila mnogo manja od dugovanja naša dva najveća kluba.

Rešenje za loše stanje srpskog fudbala viđeno je prošle godine u privatizaciji. Sadašnji premijer, a tada prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić najavio je da će država krenuti u privatizaciju najvećih srpskih klubova, ali se od tada ništa nije desilo.

Nezvanično, traži se zakonski model po kojem bi klubovi mogli da se prodaju. Razlozi za privatizaciju, osim loše finansijske situacije, leže i u katastrofalnim rezultatima na evropskoj sceni (Crvena zvezda je prošle godine ispala od ukrajinskog Černomoreca, a Partizan od bugarskog Ludogoreca, anonimnih klubova koji bi nekad bili srećni da odu iz Beograda s manje od pet primljenih golova).

Treći razlog za privatizaciju jeste veliki broj sumnjivih likova koji se okupljaju u svečanim ložama fudbalskih stadiona.

Kod trećeg razloga – „sumnjivih likova” – treba podsetiti na izjavu Zorana Lakovića, generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije (FSS), koji je pre više od godinu dana ukazao na problem sa of-šor kompanijama.

On je na jednom okruglom stolu izneo primer kluba iz unutrašnjosti koji je od prodaje fudbalera za milion evra video svega 20-30 odsto, dok je ostatak od sedamsto do osamsto hiljadaevra otišao jednoj of-šor kompaniji.

Laković je tada najavio da će FSS pokrenuti inicijativu da se ukine vlasništvo trećih lica (menadžera, agencija i of-šor kompanija) nad igračima. To je ujedno i preporuka Uefa, a tako se već radi i u Engleskoj i Francuskoj. Problem sumnjivih menadžera i of-šor kompanija od tada nije spomenut.

Treba podsetiti i da je pre godinu dana MUP Srbije pompezno najavio ispitivanje poslovanja Crvene zvezde, Partizana i FSS, a da su posebno apostrofirani sumnjivi menadžeri.

MUP posle toga nije rekao ni reč o rezultatima istrage, bez obzira na toda li je pokazala da ima ičeg sumnjivog ili čistog i poštenog.

Kad je o privatizaciji reč, u Srbiji je od sportskih klubova dosadaprivatizovan samo Čukarički, koji je u aprilu 2012. godine prodat firmi ADOC, koja se bavi farmaceutikom, dijagnostikom i građevinskim inženjeringom.

Ova kompanija otkupila je „brđane” na aukciji za 10.235.200 dinara. Koliko je pozitivnih stvari donela privatizacija ovog kluba govori i to da je pre aukcije Čukarički dugo bio u stečaju, pa proglasio i bankrot.

U trenutku prodaje bio je na ivici ispadanja iz Prve lige Srbije, a za proteklih godinu i po dana ne samo da je izbegao ispadanje, već se i plasirao u Super ligu.

Takmičenje jezavršiou vrhu tabele i vrlo je moguće da će posle izbacivanja Crvene zvezde iz Evrope upravo Čukarički popuniti upražnjeno mesto koje pripada srpskom fudbalu.