Knjiga „Roman o rukometu i Prijedoru“ autora Tome Marića i Slavka Basare promovisan je u Lušci Palanci, podno legendarnog Grmeča, u sklopu svečanosti održanih povodom otvaranja tradicionalnih 33. po redu Grmečkih sportskig igara.
U prepunoj učionici nekadašnje Osnovne škole „Simo Miljuš“ o knjizi je govorio autor Slavko Basara, koji je inače baš u ovoj Školi započeo životno obrazovanje, ali i aktuelni predsednik Rukometnog kluba Prijedor Aleksandar Miljuš čiji su porodični koreni iz Lušci Palanke.

-Pre svega drago nam je i ujedno čast što imamo priliku da ugostimo ljude koji poreklo vuku iz našeg palanačkog polja. Ponosni smo i na autora Basaru, ali i najpoznatiju rukometnu porodicu u Prijedoru, pa slobodno mogu reći i Republike Srpske – porodicu Miljuš. Cilj našeg Udruženja je da vratimo život u Podgrmeč i olakšamo ga ljudima koji su se vratili – istakao je Rajko Miljević, predsednik Udruženja Podgrmeč.

Sam autor se prisetio svog ranog detinjstva zahvaljujući se učiteljici Neni Prošić koja je prva otkrila njegov dar za pisanje.

-Ma gde god bio i šta radio slike iz ranog detinjstva i školskih klupa su mi uvek pred očima. Ne kaže se džaba da je najlepše školsko doba. Iz ove škole koja se nekada zvala „Simo Miljuš“, a koji je rođak i našem dragom gostu Aleksandru Miljušu, nekadašnjem rukometašu, a danas funkcioneru RK Prijedor, krenuo sam u sve i svaki put kada se vratim osećaj je identičan kao i na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Srećan sam zbog činjenice da svoj književni prvenac posle Prijedora i Banjaluke promovišem u svom rodnom kraju, između legendarnih planina Kozare i Grmeča između kojih vijuga pitoma reka Sana na čijim obalama su smeštena dva pitoma grada – Sanski Most u kojem sam rođen i Prijedor u kojem danas živim. Srećan sam što ponovo vidim drage ljude koji su me zadužili i zbog kojih sam se vratio na početak – rekao je Slavko Basara, novinar Sportskog Žurnala.

Aleksandar Miljuš se takođe prisetio detinjstva provedenog u palanačkom kraju, ali i vremena kada je Grmeč goreo u ratnim strahotama.

-Sećanja su podeljena i različita. Kao dečak radovao sam se svakom dolasku u Lušci Palanku, u Miljevce kod rođaka Majstorovića. Tu sam prvi put probao i zavoleo pečenu jagnjetinu, specijalitet ovog kraja. Iako sam rođen u Zagrebu, Prijedor i Lušci Palanku nosim u srcu. Nažalost, bilo je i slika koje ne želim da pamtim. One su iz 1995. godine kada sam bio u Vojsci Republike Srpske, a kao aktivni sportista svaki slobodan momenat sam koristio da trčim i održavam fizičku spremu. Jednom sam trčao i na relaciji Jasenica – Palanka. Do cilja nisam stigao jer je distanca bila predugačka za mene. Srce mi se cepalo posle dešavanja u septembru 1995. godine. Ovim putem želim da čestitam autoru, kao i Tomi Mariću na napisanoj knjizi u kojoj je istorija rukometa u Prijedoru duga 60 godina – rekao je Aleksandar Miljuš.
I tako... reč po reč, vreme brzo prođe, promociju knjige „Roman o rukometu i Prijedoru“ odjavio je istoričar Đuro Trkulja časom o Podgrmeču i herojskoj i istorijskoj ulozi Lušci Palanke.

M. Zubović

Pokloni od autora

Autor Slavko Basara je poklonio pet knjiga svojim učiteljima iz Osnovne škole „Simo Miljuš“, a „Roman o rukometu i Prijedoru“ dobili su: Nena i Stevo Prošić, učiteljica i nastavnik matematike, Milan Grbić, nastavnik istorije, Đuro Trkulja, istoričar i doktor Vaso Predojević koji piše knjigu o ljudima iz palanačkog kraja.
Jedan primerak knjige uručen je i učiteljici Marici Prošić za školsku biblioteku.