Banjaluka – Jedan od uslova da velikan fudbala Republike Srpske, Borac, bude uspešan i evropski klub je taj da jednu ili više funkcija na Gradskom stadionu obavlja neko od poznatih novinara. Zanimljivo je da su „crveno-plavi“ u novijoj istoriji (klub osnovan 4. jula 1926. godine) ostvarivali odlične rezultate kada su direktori, predsjednici i potpredsjednici bili upravo naše kolege.
Na početku nesrećnih devedesetih godina rošlog veka Borac je bio na vrhuncu moći. Posle osvojenog Kupa SFR Jugoslavije 1988. godine klub je izborio povratak u Prvu saveznu ligu, osvojio četvrtu poziciju u sezoni 1990/91. i na taj način izborio plasman na međunarodnu scenu – Mitropa kup. Na turniru u Fođi Banjalučani su pobedili domaćina u polufinalu i mađarski Vašutaš u finalu. Obe utakmice su završene penalima, a trofej najstarijeg evrokupa i danas ukrašava vitrine trofejne sale Gradskog stadiona u Banjaluci.
Tog maja 1992. godine Borac ustvari nije znao koga predstavlja, da li Jugoslaviju koja je bila na izdisaju ili nekoliko meseci pre toga novosnovanu tadašnju Srpsku republiku Bosnu i Hercegovinu. Ipak, ostalo je upamćeno i zapisano – Borac je poslednji jugoslovenski klub koji je igrao evropske utakmice i osvojio pehar evrokupova.
U to vreme direktor kluba bio je ugledni novinar i publicista, danas saradnik Sportskog Žurnala i savetnik u Vladi Republike Srpske Tomo Marić. Činio je evropski tandem s predsednikom Anđelkom Grahovcem, odveli su Borac među besmrtne klubove nekadašnjeg Srednjoevropskog kupa, ali i evropskog fudbala.
- Bilo je to teško i naopako vreme, stići u Italiju nije bilo nimalo lako. Na kraju sav trud je vredeo i isplatilo se. Vratili smo se u Banjaluku s pobedničkim trofejom, a država koju smo predstavljala faktički više nije ni postojala. Kasnije je sve postalo istorija – prisetio se Marić tog vremena.
Kasnije je Borac, upravo zahvaljujući Tomi Mariću, bio jedini klub iz BiH i Republike Srpske koji se takmičio u prvenstvima Prve i Druge lige novoformirane SR Jugoslavije. Najzaslužniji za ovu diplomatsku pobedu kod UEFA bio je tadašnji predsednik FSJ legendarni Miljan Miljanić i nažalost pokojni generalni sekretar Branko Bato Bulatović.
- Borac je tada bio na prekratnici. Da tada nije zaigrao u SR Jugoslaviji ko zna šta bi sa njim uopšte i bilo. U godinama rata imao je konstantno takmičenje, klub je sačuvan i kasnije je baš u Borcu pokrenuta inicijativa da se formira Fudbalski savez Republike Srpske. Borac je postao prvi član tog novoformiranog Saveza – dodao je Marić.
Posle povratka kući Borac je igrao u Prvoj ligi Republike Srpske i sve do 2002. godine iz te lige se nije moglo igrati u Evropi. Ujedinjenjem fudbala na dejtonskim prostorima i ta barijera je savladana, ali malo ko je verovao da će proći čak 18 godina da Krajišnici ponovo ugledaju svetla međunarodne pozornice.
Bilo je to u leto 2010. godine kada je Borac posle osvajanja Kupa BiH izborio plasman u kvalifikacije za UEFA Evropsku ligu. Protivnik u istorijskim mečevima u Evropi u kojima je banjalučki klub premijerno predstavljao fudbal Republike Srpske bio je švajcarski drugoligaš Lozana. Tada je potpredsednik Borca bio Željko Kopanja, vlasnik „Nezavinskih novina“ i „Glasa Srpske“, bivši fudbaler Borca, a direktor Radmilo Šipovac u više navrata glavni i odgovorni urednik nekoliko dnevnika u Srpskoj.
Kao tandem stvorili su kompaniju „Nezavisne novine“ krenuvši od nule, a sa saradnicima podigli su i Borac iz pepela. Kopanja je svojim autoritetom uspeo da ujedini sve snage u klubu.
- Uspostavili smo čiste odnose za evropski Borac. Posle dve godine rada ovog Upravnog odbora sa ponosom mogu reći da smo napokon iščistili kompletnu finansijsku situaciju Borca i da, posle 18 godina, imamo čiste papire i odnose. I čist obraz pred gradom, igračima, navijačima i svim institucijama Republike Srpske. Osim toga izborili smo posle dužeg vremena plasman na međunarodnu scenu rekao je posle osvojenog Kupa i na polusezoni u kojoj je Borac bio šampion BiH Željko Kopanja.
I stvarno, posle premijernog izlaska u Evropu nakon 18 godina Banjalučani su još dva puta igrali u kvalifikacijama za evrokupove. Prvo su u leto 2011. igrali kvalifikacionu rundu za Ligu šampiona protiv izraelskog Makabija iz Haife, a posle toga i u kvalifikacijama za UEFA Evropsku ligu sa nikšićkim Čelikom. Borac je rezultatski u Premijer ligi BiH i četvrtu sezonu zaredom uspeo da obezbedi plasman u Evropu, ali nije dobio licencu od UEFA za njena takmičenja pa je išao umesto Banjalučana devetoplasirani mostarski Zrinjski.
Za sve to vreme direktor je bio Radmilo Šipovac koji je za stručni segment imao podršku u Darku Ljubojeviću, tadašnjem sportskom direktoru, aktuelnom potpredsedniku Fudbalskog saveza BiH.
- Bilo je mnogo problema, rešavali smo ih u hodu i stvorili evropski Borac koji i u ovoj sezoni ima šansu da zaigra na međunarodnoj sceni. Žao mi je što prošle godine klub zbog administrativnih razloga nije zaigrao na međunarodnoj sceni, sve se desilo posle mog odlaska nakon ostavke. Godine provedene u Borcu pamtiću po trofejima i izlasku u Evropu za koju sam pravio licencu na svoj rođendan što mi je bilo uživanje, a ujedno i rođendanski poklon – istakao je Radmilo Šipovac.
Slavko BASARA
Konsolidacija krenula 2009.
Organizaciona konsolidacija Fudbalskog kluba Borac počela je izborom Upravnog odbora u avgustu 2009. godine. Na sednici klupske Skupštine za predsednika je izabran ugledni privrednik Mićo Milovanović.
- Napravljen je radikalan zaokret, mislim da se u istoriji kluba nikada nije desila krupnija promena. Od skorog gašenja ispunili smo cilj i posle 18 godina izašli na međunarodnu fudbalsku scenu. Iz formalnih razloga bili smo pred isključenjem iz takmičenja, pa smo morali da transformišemo klub i sada smo na pravom putu. Kompletna sadašnja uprava ima zasluge za povratak Borca tamo gde mu je i mesto. Ispunili smo sve kadrovske pretpostavke, prvo za nastupe na domaćoj sceni, a potom i u Evropi. U sledećem periodu jačaćemo i organizaciono i takmičarski – rekao je 2010. godine Mićo Milovanović.
Do kada će Borac crpeti resurse tada dobrog rada?
