Piše: Slavko BASARA

Samim prilaskom na srpsku „Marakanu“, u beogradskoj ulici Ljutice Bogdana, osjetila se pozitivna atmosfera i neubičajena svjetlost. Nešto je zračilo takvom energijom i optimizmom – Zvezda se, uprkos velikim problemima i dugovima, diže na fudbalsko nebo Srbije, svi se nadaju i Evrope.

Delegacija iz Republike Srpske, Tomo Marić i Dejan Travar, kao predstavnici Vlade Republike Srpske i ja, novinar Sportskog Žurnala i saradnik sportlive.ba ulazimo pod zapadnu tribinu ispod natpisa „službene prostorije“ FK Crvena zvezda. S leve strane „Delije“ na ulazu i pitanje:
- Izvolite, šta ste i koga trebali?
- Tomo Marić i moji prijatelji, idemo kod predsjednika Dragana Džajića, čeka nas – odgovorio je ugledni banjalučki novinar i publicista.
- Izvolite napred, uz stepenice i drago nam je što vas vidimo, u Banjaluci imamo mnogo navijača!

U hodniku slike legendi: Dujković, Šekularac, Savić... Prva sekretarica, kasnije smo saznali da se zove Milica, opet predstavljane i prolazak novim hodnikom, a tamo natpis: ŠAMPION EVROPE I SVIJETA! I slike svih članova te sjajne generacije „crveno-bijelih“ iz 1991. godine, Barija i Tokija.
Nova kancelarija – nova sekretariva – Lana.
- Dobar dan, izvolite?
- Pomaže Bog, mi smo iz Banjaluke, čeka nas predsjednik Džajić – rekao sam.
- Vrata levo, uđite slobodno, predsednik vas čeka.

Ulazimo u kancelariju, dočekuju nas srdačni i iskreni prijateljski osmjesi.
- Dobar dan prijatelji i braćo, samo napred, izvolite – dočekao nas je Dragan Džajić u društvu sa Zoranom Savićem, bratom blizancem mnogo poznatijeg Duleta i generalnog sekretara kluba Miodraga Zečevića.

Poslije pozdravljanja sjedamo za sto, Zoran Savić se izvinjava i napušta nas zbog obaveza. S nama za sto u kancelariji predsjednika Crvene zvezde sjedaju Džajić i Zečević, stiže i kafa, šećer, voda... Na zidu preko puta nas krajičkom oka sam zapazio ikonu Svetog Georgija kako ubiva aždahu i veliku sliku upokojenog Patrijarha Pavla.

Počinje razgovor.
- Lijepo vam je ovdje predsjedniče – kaže Tomo Marić.
- Ništa nisam menjao, sve kako vidite je ostavio moj prethodnik Vladan Lukić. Nisam od tih ljudi da radi na takav način niti sam došao da pomeram stvari i pravim raspored u kancelariji. Došao sam da radim i da podignem Zvezdu, da joj vratim stari sjaj, zajedno sa svojim saradnicima. Bavim se fudbalom, a ne enterijerima – rekao je na početku legendarni Džajić.

Počinjem da postavljam pitanja – jeste li „ušli u štos“?
- Nije mi mnogo trebalo, dobro poznajem Zvezdu i njene potrebe. Ovo mi dođe kao jedna vrsta relaksacije, radim ono što najviše volim i najbolje znam. Prethodnih pet godina sam prošao kroz pakao... Svašta sam preživeo. Ono što te ne ubije, ojača te – odgovorio je Džajić.

Sportlive.ba: Može li Zvezda do titule šampiona Srbije?
DŽAJIĆ: Mi smo tu pre svega da konsolidujemo klub i polako ga vratimo na stare staze slave. Titula nije izgubljena, prednost partizana je dostižna. Videćemo šta će doneti proleće?

Sportlive.ba: Vaši igrači igraju odlično na pripremama, pobeđuju redom. Vaš komentar?
DŽAJIĆ: To su prijateljske utakmice. Sačekajmo takmičarske. Nadam se da će nastaviti u istom ritmu – pobednički!

Sportlive.ba: Pre izvjesnog vremena bilo je živo na „Marakani“, neki pominju i bokserske poteze, je li tačno?
DŽAJIĆ: Samo se nasmijao.

Sportlive.ba: Jeste li „nokautirali“ Nebojšu Čovića?
DŽAJIĆ: Gledam napred i ne vraćam se na dane koji su prošli, mnogo je posla pred nama i velike obaveze. Novine su pisale svašta. Gledam samo interes Crvene zvezde, zato sam se i vratio na „Marakanu“.

Sportlive.ba: Je li vas mirio Aleksandar Vučić?
DŽAJIĆ: Zvezda je najvažnija. Šta ima u Borcu, kako je u Banjaluci i Republici Srpskoj?

Sportlive.ba: Blokiran račun zbog „Džaje“, Škole fudbala, Borac duguje više od 800.000 pitanje je hoće li se takmičiti. Kod Vas je bila delegacija Borca vezano za pojačanja i...
DŽAJIĆ: Da, bili su. Razgovarali smo... Imali smo želju da pomognemo Krajišnicima, čak smo i dogovorili da ćemo im ustupiti jednog igrača. Asamoa se razboleo, ostali su imali druge planove.

Sportlive.ba: Kad stižete u Republiku Srpsku?
DŽAJIĆ: Dobio sam poziv iz Bijeljine, trebalo bi da budem tamo početkom marta na proslavi kluba navijača Crvene zvezde. Planiraju neku svečanost.

Sportlive.ba: A gostovanje u Krajini?
DŽAJIĆ: Kad me, pardon, nas pozovete.

Sportlive.ba: Rudar Prijedor ove godine slavi 85. rođendan, da li biste došli da uveličate svetkovinu u grad na Sani?
DŽAJIĆ: Ako nas pozovete razmotrićemo ponudu, otvoreni smo za saradnju u svakom pogledu. Zvezda stvara prijatelje, pogotovo u bratskoj Republici Srpskoj! Videćemo kad budemo imali slobodan termin.

Sportlive.ba: Može li 22. mart, tada su kvalifikacije, igraju Hrvatska – Srbija u Zagrebu?
DŽAJIĆ: Uhhhh, predložite, videćemo, dogovaraćemo se.

Sportlive.ba: A gostovanje u Banjaluci?
DŽAJIĆ: Imamo obavezu prema Borcu. Je li se klub pojačao, može li u Evropu?

Sportlive.ba: Jeste, Borac ima odličan tim.
DŽAJIĆ: Baš mi je drago. Borac je klub moj ljubimac. A što se Rudara tiče, to je onaj Rudar iz Ljubije?

Sportslive.ba: Nekadašnji polufinalista Kupa Jugoslavije, baš taj, ali se sada zove Rudar Prijedor.
DŽAJIĆ: Biće nam drago ako dogovorimo utakmice u Krajini.

U tom času otvoriše se vrata kancelarije, u nju je ušao Momo Gacić, uslijedili su novi pozdravi i ekspresni suveniri sa grbom Crvene zvezde. Za uspomenu na prijateljsko ćaskanje i druženje.

Dragan Džajić je ostao u kancelariji da obavlja dnevni posao. Nas je put vodio nazad kući. Polako se spuštao mrak nad Beogradom u prohladnoj februarskoj noći. Ali, bilo nam je toplo oko srca. Svoj trojici. Tako je to kada sjednete s iskrenim prijateljima i razgovarate u opuštenoj atmosferi. O čemu drugom nego o fudbalu...

Dragan Džajić je sa svojim saradnicima unio novu, pozitivnu energiju na srpsku „Marakanu“...
Naša „Škoda oktavija“ je „gutala“ kilometre nekadašnjeg auto-puta „Bratstva i jedinstva“, a iza nas su ostajala svjetla balkanske istinske metropole i vrata Beograda. S Bogom ostaj prestonico svih Srba. Do skorog viđenja i novog susreta.

Pantelić prerano otišao

Dragan Džajić je bio i na komemoraciji Draganu Panteliću, novinaru Sportskog Žurnala, koji je preminuo pet dana uoči svog 40. rođendana.
- Šteta, prava šteta i gubitak za novinarstvo, Žurnal, fudbal, Crvenu zvezdu. Bio je odličan novinar, sarađivao sam s njim uspešno. Ušao je u materiju. Pisao je istinu i informacije koje je proveravao po deset puta. Žao mi je mladog čoveka, prerano je otišao, neka mu je večna slava – rekao je Džajić.