Piše: Tomo MARIĆ
Fudbalski klub Borac je bio, jeste i biće klub heroj i sportski simbol Banjaluke.
Sviđalo se to nekome ili ne, hteo to neko ili ne, upinjući se pri tome da „odbranom Borca“ ubere jeftine dnevno-političke poene; bila to pusta želja „fudbalskih skorojevića“ da u nameri da sportski kolektiv od gotovo 90 godina trajanja svojata tamo neko autobusko stajalište, nedođija „Bogu iza nogu“, ili evropska metropola odakle su „rođeni Banjalučani“ da će „Borac biti njihov, kad-tad!“
Umesto zrele sportsko-fudbalske rasprave za „reorganizaciju i oporavak FK Borac“, rasplela se politička ujdurma, u kojoj zvani i nezvani politički prvaci pokušavaju da podiđu ovdašnjoj javnosti, ali i „čaršiji“, „žarkom namerom“ da oni neće dozvoliti da se Borcem bilo ko igra i da ga uništava!!!
Kao da je Banjaluka zaboravila ko je Borca okrenuo naglavačke od 2000. do 2006. godine!
U tu celu priču, svojim nesuvislim saopštenjem, uplelo se i „Udruženje veterana i prijatelja Borca“, kao svojevrstan tumač ovdašnje političke opozicije, tobož da spasi Borčevu tradiciju od mangupa koji imaju nameru da ga obezvrede i privatuzuju!!!
Vidi, Bogati, kolika i kakva briga pomenutog „Udruženja“!? Oglasili su se nakon što je priča o Borcu dobila klasičnu političku dimenziju, a ćutali su kad je formiran „nepostojeći Borac 1926“, ne reagujući kada je gubio utakmice od nižerazrednih ekipa čak sa 0:10; nije im smetalo što u današnjem rukovodstvu sede trojica odbornika i rukovodećih ljudi u Skupštini Grada, a to predstavlja klasičan „sukob interesa“; ne bode im oči činjenica da član njihovog „Udruženja“ nije olimpijski pobednik iz Rima 1960. godine Velimir Sombolac, jer ga nikad nisu ni pozvali; ni reč nisu progovorili nakon one čudovišne utakmice na kraju prvenstva kada je Borac izgubio od Travnika sa 2:3, posle vođstva od 2:0, Travnik se spasao ispadanja, a cela javnost se zgražavala, kad je o svemu tome pisao Sportski Žurnal svim silama ste pokušavali da to pisanje omalovažite, čak mu se rugali...
Ćutali ste i ćutali, a ćutanje je znak odobravanja!
Sad su se našli da pametuju. Bolje bi im bilo da „svoje Udruženje“ zaključaju dok se ne pojave pravi prijatelji Borca.
Klub će pregrmeti i ovu ujdurmu!
Gospodo, svima koji se „brinete“ oko Borca, ma koliko se trudili da dokažete suprotno, rano je za Borčev kraj, a prekasno za njegov novi početak.
Ako niste znali, heroji nikad ne umiru!
