Piše: Slavko BASARA

Sa srpske „Marakane“ je stigla potvrda: „Crvena zvezda gostuje u Banjaluci u petak, 10. oktobra.“
Ni manje ni više nego dva dana pred opšte izbore u rovitoj, podijeljenoj i nelogičnoj BiH nekadašnji evropski i svjetski šampion će odigrati susret protiv Borca.
Da li neko hoće da pokupi jeftine poene?
Rizik je ogroman.
PRVO: utakmica Republika Srpska – Srbija koja je trebalo da se igra u ovom mjesecu povodom 22. rođendana Fudbalskog saveza Republike Srpske, (osnovan 5. septembra 1992. godine) otkazana je zbog bezbjedonosnog aspekta i izbora.
DRUGO: ovo je utakmica koja je dogovorena još u vrijeme predsjednikovanja Dragana Džajića na „Marakani“ i trebalo bi da ima humanitarni, a nikako politički karakter.
Hoće li zaista biti tako?
TREĆE: Zvezda stiže u Krajinu na dan kada je pao Sanski Most, posljednja zapadnokrajiška opština prije potpisivanja Dejtonskog mirovnog ugovora. Rane su isuviše bolne 19 godina poslije krvarenja naroda i zemlje. I gadno peku.
Smatraćemo da je sve slučajnost, ali ne treba zaboraviti 10. oktobar 1995. Nikada!
ČETVRTO: Crvena zvezda je dužna da dođe u Banjaluku u sklopu transfera Ognjena Vranješa, to je dogovor dva kluba.
Zbog čega se čekalo šest godina, Vranješ je iz Borca u Zvezdu prešao 2008. godine, zar ovo gostovanje nije moglo biti ranije?
Možda je neko nešto „naciljao“?!
PETO: Jesu li Zvezda i Partizan izgubili svoj smisao pa umjestosportskih Udruženja građana postali su političke marionete. Zvezda je bila u Banjaluci i pred izbore 2006. godine, a Partizan u Novom Gradu 2010. godine.
Zašto srpski fudbalski velika dolaze u Republiku Srpsku baš u godinama izbora. Neke stvari toliko paraju oči da ih i slijepci vide.
ŠESTO: Hoće li Fudbalski savez BiH potpisati, u „rizičnom“ terminu, saglasnost za dolazak Zvezde u Banjaluku ako je već „opstruisao“ gostovanje „Orlova“ u Republici Srpskoj.
Ko će biti zagovornik, a ko protivnik ove saglasnosti?
SEDMO: Ako se koliko-toliko razumijem u politiku u petak veče, tačnije u ponoć, nastupiće predizborna ćutnja. Kako će mediji ujutro izvještavati sa te utakmice kada su natjerani na „rajflešus u eteru“?
Zaro to nije, novinarski rečeno, auto-cenzura?
Ima tako „milion“ pitanja, zašto i zato.
A šta je u svemu ovome suština?
Očigledno je da malo čitamo, gotovo nikako, a da uzmemo samo štivo Arčibalda Rajsa „Braćo Srbi čuvajte se sami sebe“ sve bi nam bilo jasno. Lijepo je napisao sve o našim strankama, bez obzira bile na vlasti ili u opoziciji. Isti je to kalup!
Politika je točak koji se okreće, što više stranaka okretanje je brže i zanimljivije. A učiteljica života nam je, davno, silovana.
Kako odgonetnuti tajnu šta je iza zavjese na bini?
Bilo bi dobro anketirati naše političare da vidimo – i čujemo – ko za koga navija i ko voli „crveno-bele“, a ko „crno-bele“ boje?  Možda se tu krije odgovor na naša mnogobrojna pitanja.
Ili, kao što veli Mira Banjac u antologijskom filmu: „sve je to kurvaluk“.
Ostaje krucijalno pitanje da lebdi iznad naših sudbina: šta su danas Crvena zvezda i Partizan, koga predstavljaju i šta znače?
Jesu li i njih, poput naroda, zatočili političari?
Ili su pred nama izbori sa fudbalskim šlagom, da se svi, u ovoj muci, malčice osladimo?!