Piše: Slavko BASARA

Onoga čega smo se najviše pribojavali, i od čega strepeli, dogodilo se po povratku fudbalske ekspedicije dejtonske zemlje sa Mundijala iz Brazila.
Sistem je opasno nagrižen, preti potpuni kolaps i havarija, ali u ovoj priči, kao u svim prethodnim, nema Srba, ne fizički, već kao dežurnih krivaca. Do sada je sve glatko prolazilo pod parolom: „Srbi opstruišu rad Saveza i ruše ga“. Današnji obračuni su krenuli među nekadašnjim „koalicionim“, jednonacionalnim, partnerima.

Kada udari velika lova onda se i najrođeniji grizu!
Ono što se dešava predsedniku Fudbalskog saveza BiH Elvedinu Begiću nije slučajnost, sve je „tempirano“, a tek treba očekivati snažan udar kada se bude delio novac iz Brazila, ukoliko nije davno potrošen?! Svakim danom sve više afera se otvara u krovnom savezu BiH, a prvom čoveku se drma fotelja zbog zloupotrebe položaja na Aerodromu Sarajevo i podnesene krivične prijave protiv njega.

UEFA i FIFA, tvorci ovog Saveza putem Komiteta za normalizaciju za sada mudro ćute. Neće da se mešaju jer bi to bilo direktno priznanje da su napravile katastrofalnu grešku 2011. godine kada su nametnule sankcije fudbalu BiH i, pod čudnim okolnostima, klasičnim političkim pritiskom, sadašnji skup vladajućih ljudi u FS BiH. Nije neozbiljna priča kada čovek poput Behudina Trbovića, suspendovanog funkcionera FS BiH, maše dokaznim papirima i tvrdi da SIPA i Tužilaštvo „češljaju“ Savez.
Sve što je nelogično nema dugačak vek trajanja!

U martu 2011. godine upozoravali smo, mi novinari, na ciljanom sastanku u Sarajevu, predstavnika UEFA Marsela Benca da je „sistem“ po kojem Nion i Cirih žele da uvedu fudbalski protektorat u BiH nakaradan i da nema logično uporište, odnosno da je unapred osuđen na propast. Benc je uporno potencirao građenje fudbalske kuće u BiH od krova ka temelju. Navedeni apsurdi i tvrdoglavost UEFA i FIFA, koje slabo razumeju život u dejtonskoj zemlji, polako dolaze na skupocenu naplatu.

Žao nam je što je to tako, pogotovo u trenucima kada je fudbalski tim BiH krenuo uzlaznom putanjom i stigao do elite. Ali, plasman reprezentacije u Brazil, sada se to dobro vidi, bio je samo paravan iza kojeg su se sakrile mnoge nakaradne i nelogične stvari, odnosno sistem koji je izgrađen na neistini, bez osnovnog – životnog – uporišta.
Sadašnji Fudbalski savez BiH funkcioniše na većini ljudi koji su dovedeni za ruku na položaj, nisu prošli put od „baze do cilja“. Zbog toga nije nikakvo čudo što i mali povetarac preti, poput tornada, krovu bez temelja.

Najjači stub nosač tog zanjihanog krova je Fudbalski savez Republike Srpske koji je proceduralno ispoštovao sve ono što Statut zajedničkog Saveza traži, a na kojem su insistirale UEFA i FIFA. A FS Federacije BiH, po rezonu i logici jedini partner FS Republike Srpske u svim razgovorima i izgradnji krovne organizacije, bukvalno je mrtav. U takvoj konstalaciji odnosa unutar fudbala BiH krajnja sudbina je – propast!
Funkcioner bez baze je slobodni strelac, a krov bez temelja je poput balona u vazduhu. Savez bez jasnih vizija, zasnovan na ad-hok funkcionisanju u kojem se slažu komporomisi za ličnu korist poput onih „ja tebi – ti meni“ ne može dugo da traje.

Jasno se to vidi posle Brazila. I ćoravi su progledali, a oni kada progledaju daleko vide.
Jedino pozitivno što se desilo ovog leta u Savezu BiH, ako izuzmemo premijerni nastup Zmajeva na jednom velikom takmičenju, jeste ostanak Safeta Sušića na kormilu reprezentacije. A bio je obeležen kao glavni krivac za sve, tačnije, trebalo je da bude alibi zastora zvanog Brazil.
Dežurnih krivaca više nema. Neko je, ipak, zaslužan za javašluk. Ko?