Piše: Slađan JEREMIĆ

Praznik fudbala u Modriči koji je okupio brojna fudbalska imena iz nekadašnje Jugoslavije, ali i aktuelne svetske fudbalske asove na čelu sa Aleksandrom Kolarovim, sve u cilju humanitarne pomoći nastradalima u nezapamćenim majskim poplavama, bila je ništa drugo do utakmica koja se odigrala uz veliku pomoć i podršku svih ljudi dobre volje.

Ključnu ulogu u celoj manifestaciji imao je i Sportski žurnal kao njen medijski pokrovitelj. Istovremeno, akcija u Modriči održana je i pod geslom otvorenog pisma Tome Marića u Sportskom žurnalu koje su preneli mnogi mediji u regionu, da su sportisti – jedan rod!

Baš pod tim geslom, manifestacija u Modriči, a i one koje slede, imaju veći značaj od samog materijalnog dobitka koji će dobro doći nastradalim u poplavama. Koliko li u humanoj misji solidarnosti i ,već, zaboravljenog razumevanja za nečiju muku i nesreću. Otuda da je događaj u Modriči imao odjek na celom Balkanu, a izjave izrečene pre i posle humanitarnog susreta u srcu Posavine Ivice Osima, Petra Jelića, Aleksandra Kolarova, Ognjena Koromana, Filipa Kasalice, Andrije Kaluđerovića, Rizaha Meškovića, Dževada Šećerbegovića... preneli su brojni mediji u ovom delu Evrope.

Fudbal je, bez sumnje, pokazao ponovo svoje lepo, možda, i najlepše lice. U svemu tome, delić zasluga ima i Sportski žurnal. Za mnoge je on apsolutni lider sportske štampe na Balkanu, za neke je svedok svih sportskih zbivanja, hroničar vremena i ljudi, a za sve je to što jeste – prijatna ljudska sudbina!
Jer, kako bi javnost širih prostora znala da je onomad u Modriči boravio Mišel Platini, Ivan Ćurković, Vladimir Jugović, Dejan Savićević... Ili da su u noći obogaćenoj pahuljama rođene ideje publiciste i novinara Tome Marića da se napiše još jedno kapitalno delo: Miljan, ljudi i vrijeme!

Kao što neki tvrde da se vremena ne menjaju nego ljudi u tim vremenima, a neki podvlače da sve prolazi, odlazi i jednom nestane, tako i većina veruje da što nije zapisano i zabeleženo, kao da se nije ni dogodilo.

Tako bi, lepa i humana fudbalska priča iz Modriče prošla sa manje pažnje da se u tu akciju nije uključio Sportski žurnal i da, kao medijski pokrovitelj, da svoj doprinos da se „fudbalska Jugoslavija“ nađe u maloj varošici.

Jer, na stranu Petru Jeliću što je čestit čovek, momčina prve klase, što zna, hoće i može, što ga svi vole, cene i poštuju... Bez medijske podrške, sve bi bilo drugačije.

Ovako, ostaje za sva vremena zapisano da su u Modriči pobedili sport i sportisti, da je fudbal bio u službi humanosti, da su ljudi bili ljudi i da je njihov trag na istom putu pratio i Sportski žurnal.
Kao i sve do sada...