Piše: Slavko BASARA

Borac i Crvena zvezda, Banjaluka i Beograd, Republika Srpska i Srbija, brat i sestra. Poslednji jugoslovenski klubovi na međunarodnoj sceni sa srpskim prefiksom. I osvajači pehara!
Ista sudbina i sa jedne i sa druge strane Drine!

Banjalučki velikan je 29. maja 1992. godine osvojio Mitropa kup – pehar i danas krasi prostorije trofejne sale (pod uslovom da ga neko nije pretopio i prodao jer se radi o čistom srebru). Srpski velikan iestog dana, samo godinu ranije pokorio je Evropu predstavljajući zemlju koja se počela, pod najezdom balkanskih parazita, raspadati.

Pre svega, dva kluba su, i 1988. godine odigrali nezaboravno 40. finale Kupa Jugoslavije za pehar Maršala Tita.
Danas gledamo muku Crvene zvezde, najtrofejnijeg, najpoznatijeg, najvećeg i kluba sa najviše navijača sa jugoslovenskih prostora. Nije ona od juče, niti je došla preko noći. Ona traje, zato je i bolna.

Istu sudbinu doživeće i Borac. Po receptu iz Beograda. Ophrvan dugovanjima, blokadom računa i ko zna kakvim sve poslovanjem, velikan iz Platonove ulice u narednom periodu imaće grdnih muka i problema.

Ne želimo da budemo oni koji uspostavljaju dijagnozu bez pregleda i daju recept na neviđeno, ali u prethodne dve decenije Borac je bio tabu tema. Niko nikome nije odgovarao niti račune polagao, sve se taložilo i taložiće se dok onaj ko je „glavni“ ne zapne i razbije nos o pod. Onda će biti pokrenuta bolna priča.

Nisu samo bitna dva kluba evropskog rejtinga i popularnosti. Tu su i stadioni, nekadašnji SK Jugoslavije i Bana Bogoljuba Kujundžića koji se danas zovu „Marakana“ i Gradski stadion. Čiji su oni, u eventualnoj privatizaciji koja se već duže vreme najavljuje i u Beogradu i u Banjaluci?

Fudbal je isuviše jednostavna igra, ali komplikovana postaje onog dana kada se sudare razni interesi, lobiji i grupacije. A klubovi takvog gabarita kao što su Crvena zvezda i Borac budu kolateralna šteta!
Mi kao narod uvek rušimo ono što institucionalno vredi kod nas. Crvena zvezda i Borac nisu nikakva novost!