Safet Sušić, prvi dobitnik Zlatne povlje „Miljan Miljanić“ Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala
Stajao je na vratima hotela „Bosna“, iščekujući vozača koji razgrtao sneg da bi mogao stići do vozila. Banjaluku su, tog januara, zasipale bele pahulje, gotovo vejavica. Po liku, stasu, dobroćudnosti, skromnosti, ležernom, sportskom oblačenju, ostaje gotovo isti kao i pre 30 godina kao fudbaler, tek nekoliko kilograma viška, iako je i kao igrač bio nabijen i pomalo podsećao na viteza borilačkih sportova, a ne fudbalskog virtouza.
Zima pritegla, a Safetu Sušiću, popularni „Pape“, o njemu je reč osmeh nije silazio sa lica i usana. Prestižnu nagradu Zlatnu povelju „Miljan Miljanić“ držao je, zajedno sa knjigom „Miljan, ljudi i vrijeme“ čvrsto pod miškom. Maločas, u velikoj kristalnoj dvorani prestižnog hotela na ovom delu Balkana, pred brojnim zvaničnicima, uglednim gostima, rekao je:
- Miljan Miljanić je ostavio dubok trag u mom fudbalskom životu, zapravo u fudbalskom životu moje porodice. U Zvezdu je odveo brata Seada, a u životu se prema meni odnosio očinski i kao čovek i kao trener. Uvek sam ga poštovao i cenio. Kad sam u Beogradu služio vojni rok, često me pozivao na ručak u svoj dom, gospođa Vera spremala je bogovska jela. Izljubio sam je na rastanku kao majku rođenu. Zbog svega ovoga, nagrada Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala znači mi mnogo. Dala je smisao svemu onome u godinama iza sebe što sam uradio i kao trener i kao selektor. To mi je, čestitajući, rekao i veliki Ivica Osim.
Snežna belina osvaja Banjaluku, vozač se još bori s ledom i snegom, Sušić, ne mareći na nevreme, nastavlja priču:
- Vidiš, Osim je čovek Želje, ja opet Sarajeva, to su ti dva sveta, „Manijaci“ i „Pitari“, ali Osim je uvek bio iza svega. I danas je: autoritativan, častan, dobronameran, uz to veoma obrazovan i veoma, veoma stručan. Svetski trener. Mnogo mi je pomogao svojim savetima dok smo se borili u kvalifikacijama. U svakoj prilici, ili neprilici, nalazio je rešenje, u najgorem slučaju nagoveštavao ga, osećao i razložno objašnjavao. Bolestan je, ali i pored toga u velikoj umnoj formi. Ustvari, on i Miljan, kad bolje razmislim, najviše su obeležili moj sportski put, i igrački i trenerski.
Svečanosti „Dan fudbala“ Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog Žurnala prisustvovali su brojni fudbalski asovi: Pantelić, Maravić, Sombolac, Mrkela, Ljubojević... celo to odabrano društvo vraćalo ga je u vreme kad je bio fudbalski velemajstor:
- Igrao sam sa sjajnim igračima. Prvo sa Džajićem, najboljim među najboljima, potom sa Šurjakom, Pašićem, Hadžibegićem, onda Stojkovićem, Savićevićem, Baždarevićem, Prosinečkim, Vujovićem... Imao sam sreću da sam u Francuskoj, u Pari Sen Žermenu naišao na izuzetnu družinu i tako na najbolji način krunisao dugogodišnju igračku karijeru. Iz tih vremena, ostale su mi uspomene i sećanja koji me i danas čine zadovoljnim i srećnim.
A sneg, pada li pada: ne osećamo hladnoću, valjda nas, obojicu, greje topla ljudska priča:
- Jesam li znao da ću se s reprezentacijom BiH plasirati na Mundijal u Brazil? Bio bih neiskren kad bih odrečno rekao rekao – jesam! Ali da sam u startu kvalifikacija osetio posebnu energiju u ekipi, htenje koje je pratilo umeće svakog pojedinca, tu dileme nije bilo. Zato smo i ostvarili podvig, kao mala, siromašna država, opterećena svojim protivrečnostima i ko zna čime sve. Međutim kroz utakmice u kvalifikacijama pogotovo onim ključnim, spoznao sam i svu slojevitost karaktera čoveka sa korenima iz BiH, njegovu nepokolebljivost i odvažnost kad hita nekom svom cilju. To je uraganska snaga, čak ju je logično teško i objasniti. Nije sada vreme za tu priču, rano je još, ali verujem da će se pravi dometi ove reprezentacije pokazati tek u Brazilu...
Vreme je da se krene put Sarajeva, dug je put, snežina valja, treba do noći preći 300 kilometara. Vozač mu u automobil smešta neke lične stvari, ne i Zlatnu povelju „Miljan Miljanić“. Opet širok osmeh:
- Ovo ću držati u svom krilu. Neće mi biti teško, a čim stignem u Sarajevo, u mojoj kancelariji u Savezu, stajaće na zidu preko puta radnog stola da je stalno gledam. Eto, toliko mi ona znači.
(Desetak dana kasnije, TV BHT1 emitovala je razgovor sa Safetom Sušićem, na zidu dominira Zlatna povelja „Miljan Miljanić“ za najboljeg trenera ovog dela Evrope u 2013. godini).
Dugo smo mu mahali dok je automobil glavnom ulicom, probijajući snežni pokrivač, grabio ka izlazu iz grada, pa dalje put Sarajeva. Na rastanku još je rekao:
- Pretpostavljam da ste rešili prevoz za gospođu Veru za Beograd.
- Ništa ne brini.
- Ponavljam, ta mi je žena, kao i njen suprug, ostala nešto posebno u životu.
(Gospođi Veri potekle su suze kad smo joj preneli Sušićeve reči).
Od tada, od svetkovine „Dan fudbala“ u Banjaluci minula su tri meseca. Magazin Sportskog Žurnala objavio je reprezentaciju sastavljenu od igrača sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Bilo je dileme oko nekih pozicija u timu, jedino se znalo ko je selektor bez konkurencije – Safet Sušić.
Čuli smo se telefonom:
- Obradovan sam i tim priznanjem Sportskog Žurnala, kao što sam obradovan što se u sastavu te idealne reprezentacije nalaze Džeko, Salihović i Pjanić, ali sve moje misli usmerene su ka Brazilu. Razmišljam o igračima, o protivnicima: Argentini, Iranu i Nigeriji, bez obzira što znam da su „gaučosi“ favoriti. Međutim, ko god stigne na završnu svetsku smotru ima svoje planove i skrivene nade. Bio bih srećan da Osim bude s nama, obećao je da će ići. Veselim se tim saznanjem, jer u ključnim trenucima svaka njegova reč zlata vredi. Pozdravi mi sve prijatelje u Banjaluci i Beogradu, pogotovo u Sportskom Žurnalu.
Do Brazila broje se dani, igraj „Pape“ u zemlji karioka, jer celi svet će da te gleda, uz pesme koje su o tebi i tvom majstorstvu ispevane. Veliki su uvek najveći u svom znanju i svojoj skromnosti, a Bog nagrađuje one koji se na njega nikad ne ljute.
Tomo MARIĆ
Biografija
Safet Sušić rođen je u Zavidovićima 1956. godine. U periodu od 1972. do 1982. za Fudbalski klub Sarajevo odigrao je 244 utakmice i postigao 96 golova. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 54 utakmice i postigao 21 gol. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima u Španiji 1982 i Italiji 1990. godine, te na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1984. godine.
Prvak i osvajač Kupa Francuske s Pari Sen Žermenom. Najbolji strelac Jugoslavije 1980. godine. Najbolji strani igrač u Francuskoj 1983. godine. Po izboru navijača PSŽ-a izabran je najboljeg stranig igrača u istoriuji kluba. Godine 2004. progklašen je zanjboljeg fudbalera BiH svih vremena. Prvi je dobitnik Zlatne povelje „Miljan Miljanić“ u ovom delu Evrope.
