Piše: Slavko BASARA, novinar Sportskog Žurnala

Destabilizaciju trusnog Balkana nije teko izazvati kada je na ovom poluostrvu poverenje davno izgubljeno, a umesto dijaloga gotovo uvek su čuju psovke i osporavanja.
Fudbal je najbolja marioneta za podgrejavanje takve atmosfere!

Fudbalsko jedinstvo u dejtonskoj zemlji sagrađeno kroz novi Izvrni odbor FS BiH koji je nasledio šestočlani Komitet za normalizaciju izloženo je raznoraznim pritiscima, testovima i onima koji imaju loše namere. Posle istorijskog uspeha reprezentacije BiH i plasmana na Mundijal u Brazil 2014. godine Sarajevu, doduše nezvaničnom, stalo je da pokvari „zajedničku priču“. Ide se, bokserskim žargonom rečeno, udarcima ispod pojasa i rušenjem svega što u ovoj nelogičnoj zemlji iole liči na ozbiljnost.
Stalno su potrebna objašnjenja i tumačenja!

Fudbalski savez Republike Srpske dobio je jednoglasnu podršku Izvršnog odbra krovnog Saveza da reprezentacija ovog entiteta može da igra međunarodne prijateljske utakmice po ugledu na baskiju, Kataloniju, Andaluziju...Međutim, putem instruisani portala i glasila javnosti „patriotski“ nastrojeni ekstremi žele da destabilizuju fudbal. Ko zna, možda će organizovati i razne peticije po ugledu na komšiluk kako bi „jednoobojena“ reprezentacija poletela za Rio de Žaneiro.
Sva sreća Fudbalski savez BiH je otporan na te i takve „pristalice“ bosansko-hercegovačke realnosti.

A šta se zapravo krije iza vesti da je „FIFA reprezentaciji Republike Srpske zabranila međunarodne utakmice“?
To je klasično opipavanje pulsa i nepomirenje onih koji BiH kao zemlju, a samim tim i njen fudbal, vide kroz prizmu dominacije samo jedne trećine u odnosu na preostale dve dejtonskoj jedinjenja.

Šta bi se desilo da je recimo, zvanično, Fudbalski savez Republike Srpske uputio zahtev da reprezentacija BiH pred put u Južnu Ameriku narednog leta poslednju pripremnu utakmicu odigra u Banjaluci? Ili recimo da Savez Federacije BiH zatraži domaćinstvo u Mostaru? Ko bi se onda, i na koji način, oglasio?
Činjenice su više nego jasne: Fudbalski savez Srbije je poželeo gostovanje u Banjaluci, FIFA je to, tačnije njen predsednik Jozef Sep Blater, aminovala,

Fudbalski savez BiH je odobrio pomenutu želju istočnih komšija, a FS Republike Srpske krenuo u pripremu projekta za progres celokupnog fudbala u zemlji čiji Savez konstituiše. I onda se pojavili „dušebrižnici“ i „čuvari“ bosanskog „patriotizma“ koji je obojen ratnim zastavama takozvane Armije BiH. Pod tim zastavama s ljiljanima, kojima se uveliko maše po stadionima u BiH i pravi dekor reprezentacije, poginulo je više stotina hiljada ljudi.
U nezapamćenom balkanskom krvoproliću.

Republika Srpska, u bilo kojem obliku da se pojavi, smeta tim i takvim bosanskim „patriotama“. Zato odmah „bombarduju“ javnost sa ukazivanjem na stvari koje ustvari više govore o njima, a ne o životu na Balkanu koji ima prinudni karakter.
Zato i određene insinuacije koje su imale za cilj da destabilizuju fudbalsko jedinstvo u BiH nisu prošle. Identifikovane su na vreme, u startu, dok se virus mržnje nije proširio.

Fudbalska Republika Srpska je zvanično priznata od strane UEFA i FIFA putem Statuta Fudbalskog saveza BiH. Bez FS Republike Srpske nema ni FS BiH u ovom kapacitetu. Sviđalo se to nekome ili ne, to je istina. Od nje se ne može pobeći kao ni od vlastite senke.
A ona skoro uvek boli!