Prvi broj sportske revije Republike Srpske „Svijet sporta“ izašao je 22. avgusta 1996. godine, a u njemu je bio paralelan intervju Rajka Kasagića, u to vrijeme predsjednika Sportskog saveza Republike Srpsje i Ivice Dačića koji je bio prvi čovjek sportskog saveza Srbije u državi nazvanoj SR Jugoslavija.

Zanimljivi su bili odgovori sadašnjeg predsjednika Vlade Srbije, a paralelni intervju je vodio glavni i odgovorni urednik „Svijeta sporta“, saradnik našeg sajta Tomo Marić. Listajući arhivu naišlki smo na zanimljiva pitanja novinara i zanimljive odgovore Ivice Dačića, evo nekih od njih:

1. Koliko na osnovu sportske saradnje „živimo“ u istoj državi?
- U sportskom pogledu, mi živimo zajedno. Sportska takmičenja u Republici Srpskoj medijski su dobro „pokrivena“ u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Saradnja klubova postoji. I FK „Palilulac“, čiji sam ja predsednik, član Druge savezne lige, gostovao je „preko“, na levoj obali Drine. Dakle, i naše srce je na levoj strani Drine, u Republici Srpskoj.

2. Šta sport znači za jednu državu - narod?
- Sport znači radost! Odušak umornih i zdravlje nacije! Nije džaba izmišljeno ono: „u zdravom telu, zdrav duh!“ Sport čuva omladinu od iskušenja ulice, zadimljenih nazovi kafića gde golobradi ošišani klinci, često prete „koltovima“ i „heklerima“, štite od „kraljeva kokaina“... Sport uči i onome što je važno u životu – da budete veliki i u pobedi i u porazu. Naravno, sport je danas i veliki biznis i moguće ga je instrumentalizovati. Međutim, suština sporta – igra kojoj se predaje i u kojoj se uživa – ostaje. Sećam se kada me je uoči stotog derbija „Crvena zvezda“ – „Partizan“ jedan strani novinar upiutao videvši 80.000 navijača, okićenih kao u Novogodišnjoj noći: „zar ne mislite da je ovo opijum za narod, želje vlasti da sistemom 'hleba i igara' skrene pažnju naroda sa svakodnevnih problema?“ Odgovorio sam, tačnije odbrusio: „Zar ne vidite, gospodine, da se ovaj narod raduje, da igrom pokazuje celom svetu, a tada su još sankcije bile na snazi, da postoji!“

3. Koliko je sport odvojen od politike, odnosno koliko je politika prisutna u sportu?
- Znate onu izreku: politika nije sve, ali je u svemu. I zaista, možda se previše govori i piše o politici u sportu, umesto o politici sporta. U teška vremena politizovanje svega dostiže vrhunac, ali to ne znači da sport ne može da očuva sopstvenu samobitnost. Kada ja, recimo, kažem: „Volim Partizan“, ali ne mrzim „Crvenu zvezdu“, neki će reći: Vidi kako političar taktizira!“ Ustvari, navedena izjava o „Partizanu“ i „Zvezdi“ znači baš to što je rečeno i ja, zaista, nikada neću navijati za „Bajern“ iz minhena kada igra protiv „crveno-belih“. I fakat. Ponekad moj „Palilulac“ i mene pojedini nazovinavijači, a zapravo bašibozuk, zovu „crveni“ iako je boja našeg kluba „zeleno-žuta“, brazilska. To su najčešće oni koji su prvi mahali pionirskom crvenom maramom i svom najvoljenijem kilometrima nosili štafetu.

4. Saradnja Sportskog saveza Srbije (SRJ) i Republike Srpske, sada i ubuduće?
- Više verujem u veliki rad, nego u velika obećanja. Svakako da ćemo se zajedno truditi da saradnja bude što šira i plodonosnija, i u interesu srpskog i jugoslovenskog sporta!

Ovaj intervju mogao bi da bude i danas aktuelan, 17 godina poslije...