Piše: Slavko BASARA
Ne tako davno, pre pet godina, u leto 2008. godine Fudbalski klub Modriča Maksima bio je ponos Republike Srpske, kolektiv evropskih manira, šampion Bosne i Hercegovine i učesnik kvalifikacija za Ligu šampiona.
Danas, pet godina kasnije, na zdanju koje nosi ime tvorca medornog evropskog kluba, pokojnog doktora Milana Jelića samo su reflektori svetlice u dubokom mraku. Degradiran i poseljačen klub, na svim nivoima, počeo je stromoglavo da propada u ambis iz koje povratka nema.
Eh, da je predsednik Milan Jelić živ?
Mnogih u klubu, a bogami ni oko njega ne bi bilo. Pitanje je šta bi uopšte radili u fudbalu, ako se i razumeju u ovu rajsku igru.
Nikola Nikić jeste legendarno vihorno krilo sarajevskog Željezničara i šoumen, ali ako ćemo iskreno, trenerski je tanak. Da ne upotrebimo grublju reč i da ne idemo u detalje...
Kako je propala Modriča Maksima i zbog koga?
Modriča, prelepi grad pod Majnom, gradić srdačnih i gostoljubivih ljudi u srpskoj Posavini je odvajkada bio odbojkaški centar još u onoj, velikoj, Jugoslaviji. Fudbal je u njemu bio margina.
Ipak, ne treba sada neutralizovati ono što je urađeno za vreme doktora Milana Jelića koji je imao harizmu, viziju i ideje da izgradi klub evropskih manira. U tome je i uspeo, ali samo delimično. Prerana smrt, taj biološki faktor koji će nam svima doći glave jednog dana, zaustavio je izgradnju Modriča Maksime i ne samo to.
Posle Milana Jelića u Modriči nema takvog autoriteta i fudbalske lokomotive koja može da spase propadanje i uništavanje kluba nekada svetlih rezultata i evropskog imidža. Modričani su odigrali na međunarodnoj sceni osam zvaničnih utakmica u evrokupovima čime može da se pohvali malo koji klub dejtonske zemlje. Danas su na ivici ispadanja u drugu ligu Republike Srpske.
Sve ovo, kao čovek znalac, višedecenijski istaknuti sportski radnik, je rekao i pogodio Slobodan Tešić iz Brčkog. Bio je kažnjen i odstranjen iz fudbalske organizacije samo zato što je video šta će se desiti: „kad nestane Milana Jelića, a jednom će doći i taj dan, kao za sve nas, Modriča Maksime nigde neće da bude. Ugasiće se“.
Zbog ovih reči Tešić je fudbalski „odstreljen“, ustvari on je na dno propalog sistema i zahrđalog fudbala stavio istinu koja će, kad-tad, ugledati površinu i izaći u javnost. Došao je taj trenutak!
Nemamo za cilj da osporavamo rad, lik i delo Milana Jelića koji je bio vizionar i fudbalofil evropskog kalibra kakav se rađa jednom u stotinu godina. Međutim, pogrešio je u jednom – autoritet je gradio na strahu, a ne na iskrenosti. Tako je rođen sistem u kojem su njegove ćelije osuđenje da se gase ili su se odavno ugasile kao Sloga iz Trna, Rudar iz Ugljevika, Boksit iz Milića, Jedinstvo iz Brčkog...
Tešić je sve to, dobro sagledao, sabrao i rekao, pa zasmetao.
Može li se danas Modriča Maksima vratiti u život?
Na ovo pitanje malo ko može da pruži odgovor.
Kao novinar pratio sam ovaj klub u Tirani na meču kvalifikacija za Ligu šampiona i već tada se videlo da u njemu, ni oko njega, nema autoriteta. Imenovanje predsednikovog sina Petra Jelića, nekada klupskog golgetera možda jeste pokušaj oporavka i spasavanja kluba. Ali, Pero, koga sam upoznao kao lepo vaspitanog klinca i fudbalsku budućnost u kultnoj piceriji „Perla“ je još uvek nejak za breme danas poseljačene fudbalske Modriče.
Osim toga, njegov otac Milan je postavio visoku letvicu koju malo ko može da preskoči i u Evropi, a kamoli ovde kod nas.
Bio jednom jedan klub, bila jednom jedna Modriča Maksima... Bio jednom jedan predsednik, naš Milan Jelić.
