Piše: Slavko BASARA

Insistiranje na građanskoj zemlji, i njeno pravljenje na lažnim osnovama i „plastičnonacionalnim“ resursima je veća zabluda nego Vladimira zvanog Didi i Estragoba po nadimku Gogo, junaka iz drame Samjueala Bekata– „Čekajući Godoa“.
U fudbalsku BiH on – Godo – će doći istog momenta kada se pojavi i u pomenutom književnom delu!?
A koga fudbal u BiH zamišlja, i iščekuje, kao imaginarnog lika iz ove tragikomedije napisane u dva čina?!

I dok je priča sa sarajevskih ulica potpuno ispolitizovana pod plaštom i šifrom „JMBG“ dotle to „demokratsko i građansko“ društvo grada na Miljacki ćuti i žmuri na „slučaj Galešić“ koji se pre nekoliko dana zbio u Splitu, „novopečenom“ gradu sa teritorije Evropske unije.
Šta bi bilo da su kojim slučajem Sulejman ili Stjepan, svejedno, na isti način „ispraćeni“ iz Beograda ili Banjaluke?

Jedini glas razuma u ovoj priči „najvišestupanjskog“ šovinizma prezentovanog u „lijepoj njihovoj“ ispustio je, i uputio, novinar sarajevskog „Sporta“ Zlatan Ćorović čiji je eho utihnuo i prizemljio se odmah, na naplatnoj rampi novizgrađenog autoputa prema Zenici, delu čuvenog koridora „5c“ koji je osmišljen kao „evropski koridor“.

Niko, ama baš niko, iz Fudbalskog saveza BiH, dejtonske tvorevine od koje žele da improvizacijom naprave građansku državu u srcu nekadašnje jugosloveske teritorije nije se oglasio po pitanju ovog slučaja koji je uzburkao duhove i fudbalsku javnost. Balkanska neiskrenost i, u splitskom primeru mržnja, jasno poručuju kakav je „svetski poredak“ zamišljen i napravljen na našem poluostrvu.

Ćuti predsednik FS BiH Elvedin Begić, ćute i njegovi saradnici, članovi mlade reprezentacije čiji je Galešić bio član i u dresu BiH odigrao zapažene role, ne javlja se niko ni od administrativaca iz sarajevske ulice Ferhadija 30 koja je nekada bila ulica Vase Miskina. Jednostavno sve je zanemelo! Ili možda namerno nije pojačan ton?

Nema ni uobičajenog političkog komentara u gradu na Vrbasu jer je i Republika Srpska, čiji je Galešić sin, ostala nema. Da je kojim slučajem situacija bila obrnuta prvi bi za mikrofon stao Bakir Izetbegović ili Željko Komšić, isti je đavo, pa bi „opleli“ u svom stilu po Republici Srpskoj, srpskom narodu i svemu onome što dolazi iz sropskog entiteta.

Da se kojim slučajem oglasio FS Republike Srpske to bi bilo krivo shvaćeno i dodatno ispolitizovano, ali čini se da se pomalo, i ova institucija i najjači stub nosač patriotizma i izvornosti Republike Srpske, zamorio u neravnopravnoj i nepravednoj borbi sa svima alama i aždajama ovoga sveta. Ućutali su, pod čudnim kriterijumima, i mediji u Republici Srpskoj! Čast izuzecima.

Ovakve stvari odvlače neviđenu energiju, pogotovo kada je čoveku, direktnim projektilom, pogođena duša.
Stvaranje građanske države na teritoriji BiH, posle svega gore rečenog, u najmanju ruku podseća na iščekivanje Godoa.
On, ipak, ne postoji!