Piše: Slavko BASARA

Šta mlad čovek može da očekuje, i čemu da se nada u Republici Srpskoj, u vreme kada je glavno zanimanje posedovati karton sa biroa za nezaposlene, a kolektivni duh je ojađen do kranjih donjih granica?
Izbora, baš i nema mnogo. Osmeha još manje.
Ostaje mitingovanje na ulicama uz megafone ili poslednji adut u obliku najmasovnijeg i najpopularnijeg sporta – fudbala?!

Fudbalski savez Republike Srpske je više od dve decenije najčvršći i najnesalomljiviji deo životne scene srpskog entiteta u dejtonskoj zemlji. Bez obzira na sve juriše u minule dve decenije koji nisu bili nimalo ugodni niti bezbolni, Savez sa sedištem u Banjaluci ostao je uspravan i ponosan. Jači neko ikad, čak i onda kada se činilo da će biti marginalizovan do te mere da preraste u područnu organizaciju.
U raspamećenom vremenu, kada hodamo na ivici žileta, s jedne strane je nemoralna ponuda zasnovana na lažnom materijalizmu, a sa druge stvarni težački život bez obzira na profesiju, pojavio se tračak nade i zračak svetlosti.

Svetlost je stigla sa istoka (a odakle bi drugo?!), iz Beograda, Stare Pazove, ozarila je izmorena, ali lica koja ipak nisu izgubila veru u bolje sutra. Fudbalska reprezentacija Srbije će, ako Bog da, u avgustu ove godine gostovati u Banjaluci i odigrati prijateljski susret sa reprezentacijom Republike Srpske, uz saglasnost Fudbalskog saveza BiH.
Ako ništa drugo, probudila se bar nada, a i ona mnogo znači u ovom olovnom vremenu opšteg odliva morala i halapljivosti za materijalnim dobrima što u prevodu znači klasična pljačka društvenog!

Fudbal, koliko-toliko, može da nas izvuče na obalu i oživi nas, da dođemo do daha i pokažemo da smo u ovom segmentu jako bitni na Balkanu. Meč Republika Srpska – Srbija u Banjaluci je naš kisik fudbalske budućnosti u vremenu kada se u Sarajevu negira sve što dolazi iz srpskog entiteta, zaobilaze stručnjaci i igrači, i oni koji pod plaštom lažnog patriotizma čekaju položaj, a čim ga dobiju prodaju se za stotinu ili dvesta maraka?!

Kako drugačije objasniti da se na spisku igrača reprezentacije BiH za Mediteranske igre u turskom Mersinu nalazi samo jedan igrač iz Republike Srpske – Fedor Predragović iz banjalučkog Borca! A najbolji trener Republike Srpske za 2012. godinu, Darko Nestorović je smenjen iz stručnog štaba olimpijsko-mediteranske selekcije bez objašnjenja!
U svoj ovoj priči je jako bitan i odnos vlasti Republike Srpske prema fudbalu i Savezu, ako bude maćehinski propašće nam i fudbal i mladost, a sa njima dvoma i budućnost.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je prošle godine, na Svečanoj akademiji povodom 20. rođendana FSRS obećao milion maraka za osvajače trofeja, vicešampiona i finalistu Kupa. Prepoznao je budućnost Srpske, a realizacija pomenutog imaće višestruki značaj za fudbal, Republiku Srpsku i za njenu budućnost.
Mladom čoveku treba samo pružiti šansu, sve ostalo je stvar zalaganja, snalaženja, sposobnosti i intelekta.
Moramo da gledamo napred, uz pomoć mladih ljudi. Oni su naša budućnost i najbolja reklama za veliku scenu. Dokaz da živimo!