Piše: Tomo MARIĆ

Patriotizam po definiciji jeste čovekoljublje, ali ništa manje i poslednje utočište za razne manipulante kojima rodoljublje predstavlja i alat i zanat.
Činjenica je da je današnja reprezentacija BiH među 15 odabranih u svetu, da njeni igrači plene i igrom i rezultatima, kao što je i istina da je na poslednjoj kvalifikacionoj utakmici protiv Letonije u Rigi višenacionalnu zemlju predstavljalo 11 Bošnjaka: Begović, Spahić, Rahimić, Pjanić, Mujdža, Salihović, Lulić, Medunjanin, Zukanović, Ibišević i Džeko koju je sa klupe predvodio Bošnjak Safet Sušić, a fudbalsku organizaciju BiH takođe Bošnjak Elvedin Begić.

Treba li onda da čudi, i kako nalaziti razumno opravdanje, da je ta i takva reprezentacija jednoglasno podržala zahteve demonstranata u Sarajevu koji su tražili jedinstven matični broj za novorođenčad, predlog bošnjačkih političara, a ne predlog Republike Srpske, odnosno političara koji predstavljaju hrvatski narod dejtonske zemlje?

Može li onda ta i takva reprezentacija, koja je svoju pripadnost zahtevu bošnjačkih političara o jedinstvenom matičnom broju demonstrirala zajedničkom fotografijom na kojoj reprezentativci na svojim majicama nose oznaku „JMBG“, istu onakvu kakvu su nosili demonstranti u Sarajevu, da bude prihvaćena u Republici Srpskoj, s jedne, i u nekadašnjoj Herceg-Bosni, s druge strane?!

O kakvoj je onda reprezentaciji reč, i na koji način se ispoljava patriotizam, ako se sa tim aksiomom patriotizma manipuliše, umesto da ga, u krajnjoj nuždi, uklonite iz sva tri naroda koji čine Bosnu i Hercegovinu?
Nije li fudbal uplovio i u vode politike ako selektor Safet Sušić, koristeći sjajnu igru i istu takvu pobedu u Rigi od 5:0, izjavi da reprezentacija BiH miri narode u ovoj zemlji?

Valjda se reprezentacija, pre svega, a po olimpijskom geslu isključivo i jedino, mora da bori za što kvalitetniju sportsku afirmaciju igrom, majstorstvom, zalaganjem, fer-plejom!? Takva – jednonacionalna - reprezentacija može da bude podloga za drugačiji pogled na državu sastavljenu od dva entiteta i tri naroda, sa mnogo više uvažavanja, tolerancije, fleksibilnosti... nego što ima danas i dalje suprostavljenih naroda, bez zluradog prizivanja kao onih kobnih dana 1991. godine.

Politika je, očito, postala zvezda vodilja, ponavljamo, odlično složene i ukomponovane reprezentacije BiH, ali njene posledice mogu biti kobne, nedaj Bože ne samo za fudbal!
Iskustvo BiH govori da čovek koji je patio zna i da oprosti, ali za čoveka koji nije patio, oprost je strana reč.
A u reprezentaciji BiH igraju mahom mladići koji su tek rođeni, ili nisu ni rođeni kada je BiH prekrila mržnja, očaj i krv, rane još nisu ni zaceljene.
Opasna je ta igra, ako smo se razumeli?!