Piše: Slavko BASARA, novinar Sportskog Žurnala

Fudbalski klub Borac je stao pred ogledalo svoje istine, iskrivljenog pogleda u kojem dominira elegantno evropsko odijelo čiji su džepovi totalno prazni. Šminka traje kratko, a sve prije i poslije nje je gola istina. Velikan iz Platonove se sudario sa tom istinom u ogledalu svoje sudbine!
Republika Srpska u evropskoj sezoni 2013/14. neće imati predstavnika. Koliko god bina i svjetla međunarodne pozornice bili izazovni i atraktivni, neće prihvatiti, ni obasjavati fudbalere Borca četvrti put zaredom. Objašnjenje je jednostavno – davljenik u dugovima nije prošao licenciranje.
Da li je neko, možda, očekivao drugačiji epilog?

Nije logično da klub čija su dugovanja, prema pouzdanim procjenama, veća od deset miliona maraka, prođe stroge kriterijume UEFA koje sprovodi Komisija za licenciranje FS BiH. Sve se znalo unaprijed, još na početku maja, poslije sjednice Prvostepene komisije kada je Zrinjskom rečeno da bude na tabeli samo ispred gradskog rivala Veleža, nebitno koji, i da će igrati u kvalifikacijama za Evropsku ligu. Nažalost, to se i desilo. Devetoplasirani „plemići“ će u Evropu prije, po plasmanu boljih, Borca, Čelika i Olimpika. Slična situacija je bila i 2005. godine kada je Žepče, koje se borilo za opstanak u eliti BiH, došlo do evropskih utakmica sa makedonskim Baškimijem.

Predsjednik Borca Slobodan Radulj je imao dobre namjere i vizije, ali je u nekoliko navrata, košarkaškim žargonom rečeno, napravio „korake“. Borac je platio ceh aljkavosti vlastite administracije i objektivne nemogućnosti da se za dan ili dva završe svi sporni predmeti. Novinari su unaprijed znali informaciju koja je potvrđena u ponedjeljak. Znali su je i u Borcu, ali su je na potpuno drugačiji, neargumentovaniji način, prezentovali u javnost ističući „fleksibilnost“ UEFA i prizivajući mogućnost samo novčane, ne i kazne u vidu uskraćivanja licence. Banjalučani su prebrzo otkrili adute u mutnom okruženju.
A Nion nikome ne prašta!

Očekivali su u Borcu da će im neko progledati „kroz prste“ kao prošle sezone Sarajevu. Napravili su krivu procjenu. Borac je nekada bio najjače oružje u borbi Sarajeva protiv Fudbalskog saveza Republike Srpske, danas je potrošen i odbačen od tih istih „mentora“. Protagonisti su, uglavnom, isti, ali ne i interesi.
Ne kaže naš narod džaba: „ko se igra vatrom od nje i strada“.
Šta je, i gdje je, budućnost Borca?

Raščišćavanje situacije i jasna slika pod broj jedan su ono što je potrebno da se velikan iz Platonove probudi. Ne treba gledati ono što je prošlo, treba tražiti budućnost. Ona će biti svjetlija ako shvatanje na Gradskom stadionu bude realnije.
Realnost Borca je da Evropa ne voli dužnike, a Borac je potopljen do grla u dugove. I što je još bolnija činjenica: u klupskom sefu odavno plešu samo paukovi, a paučina je glavni „nakit“ za predmete koji opominju na dugove i tešku situaciju.
Nije tragedija pasti, tragedija je ne dići se!