Piše: Nikola Stamenić

Srpska fudbalska stvarnost kreirala je, do ove jeseni, nezamislive prizore. Trener bez osvojenog boda u šest kola sačuvao je posao

Čak i posle poraza od 1:6! I taj isti stručnjak prekinuo je seriju Crvene zvezde od 17 trijumfa na domaćem terenu u prvenstvenim utakmicama!

Milinkovićev „slučaj” morao bi da pronađe mesto u fudbalskim priručnicima, a uprava Voždovca dobije prostor da objasni kako je smogla hrabrost da prizna greške i ne svali, po starom običaju, kompletnu krivicu za loše rezultate na leđa odlazećeg trenera.

Svesni su bili na Dušanovcu koliko su kasno vukli ključne poteze u prelaznom roku, izvagali objektivnu ličnu odgovornost i uporno odbijali dokaze Milinkovićeve moralnosti.

Stav se nije menjao čak ni kad je fenjeraš prvoligaškog karavana iz Kraljeva dva puta vodio u kup duelu na Voždovcu. Došlo je vreme da se ubiraju plodovi strpljenja.

Inspirisan svojom sudbinom, Milinković je posle remija na Marakani stavio u ulogu Lalatovićevog advokata na konferenciji za medije, bez obzira što se mladi Zvezdin stručnjak nije ni našao na optuženičkoj klupi javnosti. A i zašto bi kad je trener, u ovom trenutku, najmanji problem Crvene zvezde.

Siniša Gogić, Dragan Kanatlarovski, Dragoslav Stepanović i Mladen Dodić primeri su da nije prošlo vreme trenera kao dežurnih krivaca. Napredak je u lutanju napravio već dve promene na klupi, neće biti iznenađenje ukoliko do kraja jeseni ne postane jedinstven u ligi.

A kad su se već „zahvalili” Gogiću i Smiljaniću, zašto bi predstavljalo iznenađenje da i Štrbac dobije naslednika u oktobarskim ili novembarskim danima.

Trka se tek zahuktala.

Voždovac i Milinković mogli bi mnogima da postanu nauk za budućnost, pogotovo ako Zmajevi zimu dočekaju ušuškani u krzno sredine tabele.